Ne pitaj me nikad više
zašto neven ne miriše.
Ne sećam se, to je priča duga.
Ne pitaj me tu pred svima
šta to na dnu čaše ima,
ne pitaj me nikad zašto cugam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva –
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba,
za njega red ne važi.
On mora sve da proba,
to đavo vino traži.
Ne pijem što uzivam,
nit što mi dobro stoji –
pijem da njega napojim.

Ne pitaj me, ne znam kasti
gdi će koja zvezda pasti,
gdi će pasti dugme s mog kaputa.
Ne pitaj me što na kraju
svi kerovi za mnom laju,
ne pitaj me nikad zašto lutam.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva –
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba,
za njega red ne važi.
On mora sve da proba,
to đavo mesto traži.
Ne lutam sto uživam,
nit miris druma volim –
lutam da njega umorim.

Ne pitaj me dal je zima
dok po rosi s ciganima
brilijante za kravatu biram.
Ne pitaj me zašto tice
ne sleću na svake žice,
ne pitaj me nikad zašto sviram.

Bolje da šešir nemam,
pod njime đavo drema,
sneva i izvoljeva –
đavo mi je kriv.

Budi me u zlo doba,
za njega red ne važi.
On mora sve da proba,
to đavo pesmu traži.
Ne, ne sviram sto uživam,
nije to pesma prava –
sviram da njega uspavam.