Mizantrop – Čarls Bukovski

Optužen sam kao takav.
Dobro, ja sam ruina, znate već.
Večito radim na ponovnoj izgradnji,
popravljam se.

Bukovski

Ali kad sam sa ljudima
nešto se oduzima od mene.
Većina ljudi teško da je vesela
i retko je zanimljiva.
Slušam njihove žalopojke,
uočavam njihovu hvalisavost,
njihova neoriginalna zapažanja.
Pretvaraju mi život u zev.

Tražite da ih prigrlim?
Ja ih ne mrzim,
ne želim da ih porazim ili ubijem.
Samo hoću da se sklonim.

Samo kada sam sam
osećam se najbolje.
To je moj normalni put,
kada klizim,
lebdim,
kada bilo kakva svetlost
ulazi u mene.

Ruina.
Stari klošar.
Bubašvaba u katerali.
Dobro vino.
Duhovni razgovori sa madam smrt.
San o zlatnim vetrenjačama.
Udisanje života.
Uzvišeno zatočeništvo.
Nežni zidovi.

Ako ljubav prema tome
umesto prema čovečanstvu
čini od mene mizantropa
onda to i jesam
do koske, rado.

Sada,
ovde,
noćas,
sutra,
dogodine,
sam sa samoćom konačno.


Čarls Bukovski (1920-1994)

Posted on 16. februara 2020., in Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: