Nekad su učenici u školama mogli da se penju uz konopac, urade 20 sklekova, preskoče zid, a danas deca imaju problem da naprave i kolut napred.

Fizičko vaspitanje ili kako se ranije zvalo fizička kultura, veoma je bitan deo školskog obrazovanja u svakoj zemlji. Ne samo zbog benefita za telo koje imaju vežbe obilkovanja i gimnastika, već i zbog boljeg rada kako unutrašnjih organa tako i mozga koji je bitniji deo u obrazovanju dece.

Fizičko vaspitanje 1960-tih godina

Takođe, kroz fizičko vaspitanje stvarali su se asovi srpskog i svetskog sporta jer se upravo osnovna motorika i svest o treningu usađivala kod dece na časovi fizičkog. Ali, tako je bilo nekada.

Danas deca sve manje rade fizičko, profesori sve više dopuštaju deci da ne rade ove časove, a i oni sami otaljavaju čas fizičkog vaspitanja.

Naročito je pogubno što fizičko vaspitanje ne postoji u predškolskom uzrastu i ranom školskom uzrastu od 1. do 4. razreda. Ustvari postoji ali te časove drže vaspitačice i učiteljice koji nisu ni adekvatno obučene a ni obučene za fizičko.

Sa pojavom novih tehnologija (Televizija,internet, mobilni telefoni) deca su sve više prestajala da se kreću i da se zanimaju tehnološkim igračkama i tako bivaju gojaznija, sa krivim kičmama, ravnim tabanima itd. I zato je upravo fizičko vaspitanje trebalo da bude ta spona koja će ih vratiti u realan svet sprota i kretanja.

Ali, kod nas fizičko vaspitanje više nije isto kao pre 50 godina, a verovatno ni drugde u svetu. Nekada su naše dede radile gimnastiku, atletiku i bili su pravi supermeni u odnosu na današnje mladiće.

Mogli su da urade po 20 zgibova, 20 sklekova, kolut napred, nazad, stoj na rukama, da se popnu uz konopac, da preskoče zid, da istrče 100 metara za 12 sekundi. itd. A bili su prosečni ljudi…

Danas, ne možete naći prosečnog momka od 15 godina koji može da uradi 10 sklekova…

Fizičko vaspitanje je izgubilo svaki smisao, deca beže sa časova, profesori otaljavaju iste, a rezultat je katastrofalan – što se vidi i po sportskim rezultatima, ali i po zdravstvenom stanju dece koja boluju od hipertenzije, velike masnoće u krvi, krive kičme, ravnih tabana, loše motorike itd.

Ali, za to je sve kriva država i Ministarstvo sporta koja je najmanje obraćala pažnje na zdravlje dece.

Pogledajte kako se nekada radilo fizičko u Americi, ali ni u Srbiji nije bilo drugačije, jer postojala su sportska i sokolska društva.

Izvor: Telegraf.rs