Danas je Sveti Nikola

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu. Nikoljdan se proslavlja 19. decembra i kod Srba spada u slavu sa najvećim brojem svećara. Kaže se da polovina ljudi u Srbiji slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste na slavu.

Sveti Nikola

Prvi zapisi o ovom episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz četvrtog veka nove ere. Svetog Nikolaja Čudotvorca narod je još za života proglasio svetiteljem. Bio je milosrdan i skroman, veliki borac za pravdu i istinoljubiv, kretao se među ljudima kao anđeo. Po njemu su nastale mnoge legende i priče o današnjem Deda Mrazu.

Sveti Nikola ili Nikolaj se rodio kao jedinac u porodici čestitih i bogatih roditelja, Teofana i None, u gradu Patare, u Likiji. Duhovnom životu učio se kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog. Zamonašio se u manastiru Novi Sion, koji  je osnovao njegov stric. Nakon smrti roditelja, Nikolaj je razdelio nasleđeno imanje siromašnima, ne zadržavajući ništa za sebe. Kao sveštenik u Patari  pročuo se svojim milosrđem, mada se on trudio da sakriva svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“. Kada se predao samoći i molitvi, smišljajući da tako do smrti proživi, javio mu se glas: „Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od Mene uvenčan“. Božanskom promišlju izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi dobri pastir svome stadu. U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen je u tamnicu, ali je i tamo poučavao ljude zakonu Božjem. U starosti razboleo se i upokojio u Gospodu 6. decembra 343. godine.

Običaji na Svetog Nikolu

Za ovog sveca vezuju se mnogi narodni običaji od davnina. Veruje se da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Slepim ljudima se vraća vid, gluvima sluh, a da hromi prohodaju. Kažu da je baš Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.

Još početkom 20. veka u Srbiji ustalio se običaj da se deci daju pokloni na Svetog Nikolu, pa su se uoči praznika ostavljale na prozor dobro očišćene cipele, a ujutro bi deca u njima nalazila poklone u vidu slatkiša i voća.

Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje traba de se mole Svetom Nikoli, a zabranjeni su ženski ručni radovi i čišćenje kuće.

Sveti Nikolaj Čudotvorac je i esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata lađara, splavara, ribara i vodeničara. Zbog toga se još naziva vodena slava. Takođe se u narodu smatra da je zaštitnik putnika i sirotinje. 

Sveti Nikola je bio zaštitnik srpskih kraljeva, pa su najstarije crkve njemu posvetili. I knez Miloš Obrenović slavio je Svetog Nikolu po svim narodnim običajima kao svoju slavu.

Posted on 19. decembra 2019., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: