Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Mitrovdanske ili jesenje zadušnice, praznik za koji se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja.

Mitrovdanske zadušnice uvek padaju u subotu, pre velikog praznika Mitrovdana, posvećenog Svetom Velikomučeniku Dimitriju, koji se slavi 8. novembra.

Na današnji dan pravoslavni vernici bi trebalo da se sete svojih preminulih rođaka i prijatelja, da im posete grob ili makar da za njih zapale sveću u crkvi i sete se lepih trenutaka koje su zajedno proveli. U našem narodu se smatra da je veliko nepoštovanje prema mrtvima to ne učiniti.

Nekada su se Mitrovdanske zadušnice zvale i „zatvorene“, zbog verovanja da se na današnji dan zatvaraju grobovi koje je tokom letnjih zadušnica otvorio Sveti Petar.

Na groblje se izlazi što ranije, a obično se prvo ide na liturgiju u crkvu, gde sveštenik vinom preliva žito, pa se zatim ide na groblje. Obično se pozove i sveštenik da tamjanom okadi grob i da očita molitvu za preminule.

Običaj je u mnogim krajevima naše zemlje da se na zadušnice iznosi hrana na groblje, pa se razdeli sirotinji i svima drugima koji se tu nađu, za spas duše pokojnika. Kako Mitrovdanske zadušnice ne padaju u vreme posta, na groblje se nose kolači, rakija, žito, vino. Običaj je da tu hranu pripreme žene.

Smatra se da na zadušnice ne valja odbiti nikoga i da bi trebalo deliti milostinju i činiti dobra dela. Zbog toga nikako nemojte nekoga odbiti danas, čak ni nepoznatu osobu, a kamoli ga oterati od groba. Na današnji dan se smatra da su svi jednaki.

Takođe postoji običaj da se na groblje ili u crkvu nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.

Izvor: Žena.blic.rs