Advertisements

Šta bi se desilo kada bi pčele nestale?

Iako duge samo 15 milimetara, pčele mogu da naprave 200 zamaha krilima u sekundi, fantastično vide sve boje osim crvene i imaju ključnu ulogu u održavanju lanca ishrane i mnogo veći uticaj na čitav ekosistem nego što mislimo.

Šta bi se desilo kada bi pčele nestale?

sta-bi-se-desilo-kada-bi-pcele-nestale

Oprašivanjem one postižu dvostruki efekat: „proizvode“ biljke koje mi jedemo a onda i biljke za životinje koje mi potom uvrštamo u svakodnevnu ishranu. Praktično je za svaki treći zalogaj koji pojedemo zaslužna pčela. Takođe, njihov značaj se ogleda i u stvaranju meda i voska na osnovu kojih se sprovode istraživanja vezana za zagađenost okoline.

Oprašivanje odnosno „prenos“ polena od muškog do ženskog dela iste biljke ili biljke u okviru iste vrste vrše vetar, ptice, slepi miševi, sisari i naravno – insekti. Međutim, jedine koje to rade namerno su pčele pa je oprašivanje 70-80% efektivnije. Jedini koji mogu da ih delom odmene u tome su bumbari i ose. Čak su i mnoge vrste drveća (npr. glog, zelenika, divlji kesten, ali i drvo kruške, šljive, trešnje) oprašivane od strane pčela, a drveće predstavlja pluća ove planete. Doprinose razvoju raznovrsnosti biljnih kultura.

Još jedan zadivljujuć podatak – otkriveno je da pčele njuhom mogu da otkriju nagazne mine i eksploziv!

Međutim, broj pčela naglo opada, a razlozi su mnogobrojni: pesticidi, bolesti, uništavanje njihovog prirodnog staništa, paraziti. Upravo zbog ovoga je od 6. do 13. juna u Beogradu bio otvoren futuristički Muzej mrtve prirode 2119. Kreativa Unlimited je želela da podigne svest građana o važnosti ovih malih bića i organizovala izložbu koja predstavlja našu potencijalnu budućnost ako nešto ne promenimo. Izložene su biljke koje koristimo u svakodnevnici, ali neće postojati u budućnosti ukoliko ne sačuvamo pčele. Među njima je kafa, bademi, brokoli, jabuke, pa čak i čokolada.

Ova agencija je prva u Beogradu koja na svom krovu ima i 5 košnica sa preko 72 000 pčela koje tu žive i rade. Muzej je uspostavljen u saradnji sa Novom Iskrom i ekološkom organizacijom Ekonaut u okviru projekta „Bee Connected“ koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica u čemu mogu učestvovati i preduzeća i pojedinci koji žele da imaju pčelinjak.

Jednačina je jasna – ukoliko pčele nestanu, nestaće naša hrana, a potom i mi.

Zato moramo preduzeti mere kojima ćemo im pomoći. Pre svega, na terasi ili u bašti možemo zasaditi biljke koje će pčelama biti dom. Njih ima preko sto. U proleće to su: žalfija, lavanda, vrbena, ljiljani; a u leto: nana, ruzmarin, mak, paradajz, bundeva.

Potom, možemo smanjiti ili potpuno ukinuti korišćenje pesticida radi zaštite biljaka jer su oni jedan od razloga nestajanja pčela.

Pčele su – nakon ljudi, vrsta o kojima se je najviše naučnih istraživanja sprovelo. U skladu sa svim prethodno napisanim, njihova korist za prirodnu sredinu je nemerljiva. Zato moramo postati svesni našeg negativnog uticaja na njih, pretvoriti ga u pozitivno i učinili nešto lepo za našu planetu.


Priredila Tamara Nikolić

Izvor: iSerbia.rs

Advertisements

Posted on 15. avgusta 2019., in Svaštara, Svet oko nas, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: