Ni bogova, ni molitava!

Pa ipak biva ponekad da čujem

Nešto kao molitven šapat u sebi.

To se moja stara i večno živa želja

Javlja odnekud iz dubina

I tihim glasom traži malo mesta

U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,

Gde bih najposle našao ono

Što sam oduvek uzalud trazio ovde:

Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,

Malo slobodna daha.

Iz knjige:

Šta sanjam i šta mi se događa / Ivo Andrić. – Beograd: Prosveta, 1977.

Pesma je napisana u Beogradu,  1973. godine.