U izdanju „Lagune“, a u prevodu Gorana Skrobonje, objavljeni su naučno fantastični romani britanskog pisca Ričarda Morgana: DIGITALNI UGLJENIK, SLOMLJENI ANĐELI i PROBUĐENE FURIJE. Pročitajte šta je o njima napisao naš poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, a moj poštovani saradnik – Dimitrije Janičić.

DIGITALNA BUDUĆNOST

Serija knjiga Ričarda Morgana izaziva višestruko interesovanje. Njegov pristup nekim starim temama, dobro osmišljeni zapleti, vremenska neograničenost, pošto život može da traje vekovima – menjaju i pristup naučnoj fantastici, pa i ovim knjigama. Uz potpuno nove tehnologije o kojima je autor dobro razmišljao, sjajno osmišljen detektivski zaplet i neuobičajene načine istraživanja i izvršenja zločina, knjige predstavljaju pravo osveženje u oblasti fantastike. U vremenu koje pokrivaju Morganovi romani, smrt je retkost, čovek može da menja tela kao odela.
Ričard Morgan, autor ovih romana, rođen je 1965. godine. Završio je engleski jezik na Kembridž univerzitetu, a „Digitalni ugljenik“ je njegov prvi roman.
Glavni junak sva tri romana, Takeši Kovač, je čovek rođen na planeti udaljenoj od Zemlje „samo“ 180 svetlosnih godina. On je potomak naseljenika sa zemlje, uličar, vojnik, marinac, obučeni plaćeni ubica, čiji su refleksi pojačani, osećanja izbrisana, a postupci racionalni.
Zaplet je složen na neuobičajen način. Ako je smrt samo privremena pojava, onda je mnogo toga ranije neverovatnog sada moguće. Glavni junak je doveden na zemlju sa svoje rodne planete, za koju rekosmo da je udaljena 180 svetlosnih godina. Radnja prvog romana se događa u nekadašnjem San Francisku u kome je čuveni most Golden gejt oronuo i zarđao, a niko ga ne opravlja, jer su vozila uglavnom leteća, jer je gravitacija savladana. No, kriminal je i posle toliko vekova u veoma „dobrom zdravlju“.
Dosta akcije, novih oružja, osavremenjene tehnologije, a uz to odlično vlada neobičnom terminologijom tih tehnologija – sve to obezbeđuje uzbudljiv tekst od prve do poslednje strane. Kriminalci i siledžije slični su današnjim, ali su njihovi prestupi sa današnjeg stanovišta nepoznati. Umiranje i ponovno učitavanje u neko drugo telo, već se prave i veštačka tela, je uobičajeno.
Smrt tela ne znači i kraj, jer u spremištu se čuva čovekova suština, duša, misli, pamćenje, osećanja, koji se mogu „uliti“ ili „učitati“ u novo telo, možda i posle viševekovnog „spavanja“ u posebnim skladištima. Čak se ni kriminalci ne ubijaju, njihova suština se može ponovo učitati u neko novo telo, ako za njih postoji neko interesovanje. Posle „ulivanja“ u novo telo, nova ljuštura mora da se upozna i sama sa sobom, sa svojim novim izgledom.
Ljubavne scene su posebno živopisno obrađene, moglo bi se reći da neke strane romana spadaju u tvrdu erotiku, a jezik, koji je u suštini dobar obiluje, u skladu sa mestom zbivanja, i poreklom junaka uličnim žargonom i psovkama.
Morgan je doživljaje svog junaka Tekeši Kovača nastavio narednom romanu „Slomljeni anđeli“ u kome Tekeši više nije izaslanik UN, sada je plaćenik. Neće vas obradovati brutalnost i sirovost otuđenog sveta 26. veka, gde globalizacija nije samo na Zemlji nego na međuplanetarnom nivou. Na preko 550 strana Kovač opisuje jedan mali rat na planeti Sankcija IV. Ovde se pojavljuju i arheološka istraživanja marsovske prošlosti, ali i nemilosrdni interes koji ne preza od upotrebe najsmrtonosnijih oružja i uništavanja čitavih planeta kada je profit i materijalni interes u pitanju.
U trećoj knjizi ove serije na 650 strana se događaji još više komplikuju. Naslov trećeg romana je „Probuđene furije“. U igri su sveštenici, japanske jakuze, biomašine, krajnju i najveću opasnost za glavnog junaka predstavlja on sam, samo znatno mlađi, poslat da ubije njega starijeg.
Autor je izdržao probu – niti je jezički, stilski, zapletom pao u narednim romanima. Ostao je do kraja na visini postavljenog zadatka, knjige se od prve do poslednje čitaju sa nesmanjenim interesovanjem, zapleti su sve inventivniji, budućnost, iako ne obećava, ubedljivo je opisana, a čovek koji pročita sva ova dela nema neku naročitu želju da doživi takvu, ja je nazvah „digitalnu“ budućnost.
Za zabavniju sadašnjost − vredi čitati.

Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda.