Advertisements

Sreća je u ljudima, ne u stvarima

Psiholozi Univerziteta u Tokiju napravili su registar „100.000 srećnih momenata” i ustanovili da nas srećnim čine odnosi s drugima, a ne novac i materijalne stvari.

Sreca1

Šta vas je uči­ni­lo sreć­nim u pret­hod­na 24 ča­sa?

Ovo je pi­ta­nje ko­je su pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u To­ki­ju Aka­ri Asai i nje­go­ve ko­le­ge ši­rom sve­ta po­sta­vi­li svo­jim stu­den­ti­ma, tra­ga­ju­ći za od­go­vo­rom na ve­či­tu di­le­mu – da li nas sreć­nim či­ne lju­di, no­vac ili ma­te­ri­jal­ne stva­ri. Od­go­vo­ri ko­je su do­bi­li ni­su mno­go iz­ne­na­di­li ove na­uč­ni­ke – aka­dem­ci ši­rom sve­ta da­va­li su od­go­vo­re ti­pa „Part­ner me je iz­veo na ro­man­tič­nu ve­če­ru”, „Džo­gi­ra­la sam u su­to­nu da­na i vre­me je bi­lo baš ka­ko tre­ba – ni to­plo, ni hlad­no”, „Sla­vi­li smo ro­đen­dan u dru­štvu pri­ja­te­lja”, „Po­lju­bio sam mo­ju de­voj­ku na ro­ler-ko­ste­ru”, „Re­zer­vi­sao sam od­mor na Flo­ri­di sle­de­ćeg me­se­ca i s ne­str­plje­njem bro­jim da­ne”…

Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­vim od­go­vo­ri­ma, ovi na­uč­ni­ci su na­pra­vi­li re­gi­star „100.000 sreć­nih mo­me­na­ta” i do­bi­li još jed­nu po­tvr­du te­ze da nas pre sve­ga sreć­nim či­ne od­no­si s dru­gim lju­di­ma, a ne no­vac i ma­te­ri­jal­no bo­gat­stvo.

Sa­vre­me­na is­tra­ži­va­nja go­vo­re da ge­ni sno­se 50 od­sto „za­slu­ga” za na­še ose­ća­nje ba­zič­ne ži­vot­ne sre­će, a osta­lih pe­de­set pro­ce­na­ta su po­sle­di­ca iz­bo­ra ko­je na­pra­vi­mo u ži­vo­tu, a to su sta­bil­na emo­tiv­na ve­za, pri­ja­te­lji i po­sao ko­ji nas is­pu­nja­va.

Iako bi ve­ći­na oso­ba na pi­ta­nje „Šta bi vas uči­ni­lo sreć­nim?” od­go­vo­ri­la – do­bi­tak na lo­tou, jer iskre­no ve­ru­je da bi bi­li ne­u­po­re­di­vo sreć­ni­ji ako bi ima­li no­va ko­la, ku­ću ili (ba­rem) kar­te za put oko sve­ta, stu­di­je su do­ka­za­le da ma­te­ri­jal­ne stva­ri do­no­se sa­mo krat­ko­traj­na za­do­volj­stva. Na­kon do­bit­ka sed­mi­ce ili po­ve­ća­nja pla­te sle­di eufo­ri­ja, ali ona tra­je krat­ko i na­kon iz­ve­snog vre­me­na sreć­ni do­bit­ni­ci do­la­ze na ni­vo ži­vot­nog (ne)za­do­volj­stva na ko­me su bi­li pre do­bit­ka. Ana­li­zi­ra­ju­ći ži­vot­ne sud­bi­ne do­bit­ni­ka sed­mi­ce na lo­tou, či­ni se da bi mno­gi bi­li ne­u­po­re­di­vo sreć­ni­ji da ni­kad ni­su upla­ti­li sud­bin­ski li­stić jer je ve­ći­na njih no­vo­ste­če­no bo­gat­stvo po­tro­ši­la na ne­kret­ni­ne, dro­gu, luk­su­znu ode­ću i – du­go­me­tra­žne sud­ske par­ni­ce s biv­šim su­pru­žni­ci­ma.

Sre­ću či­ne lju­di, a ne stva­ri, po­en­ti­ra dr Gor­da­na Ni­kić, psi­ho­log i pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu Sin­gi­du­num, ko­ja u svo­joj knji­zi „Da li će lju­bav pre­ži­ve­ti 21. vek” bra­ni te­zu da nas sreć­nim či­ne kva­li­tet­ni me­đu­ljud­ski od­no­si s part­ne­rom, po­ro­di­com i pri­ja­te­lji­ma.

Ako bi­smo pa­ra­fra­zi­ra­li Froj­da, re­kli bi­smo da su sreć­ni lju­di oni ko­ji ima­ju ko­ga da vo­le i ima­ju pri­li­ku da ra­de po­sao ko­ji vo­le. Ne­ki lju­di ima­ju ma­lo pri­ja­te­lja, a psi­ho­lo­zi sma­tra­ju da je do­volj­no da u ži­vo­tu ima­mo sa­mo jed­nu oso­bu ko­ja nas bez­re­zer­vno vo­li i pri­hva­ta i na ko­ju mo­že­mo da se oslo­ni­mo u sva­koj ži­vot­noj si­tu­a­ci­ji, pa da bu­de­mo sreć­ni. Pri­ja­te­lji su ti ko­ji nam pru­ža­ju oslo­nac, ute­hu i emo­ci­o­nal­nu raz­me­nu, a stu­di­je su po­ka­za­le da su naj­sreć­ni­ji lju­di oni ko­ji pri­pa­da­ju sred­njoj kla­si – ne­do­volj­no nov­ca iza­zi­va pat­nju, a pre­vi­še nov­ca gla­vo­bo­lju dru­ge vr­ste. Bo­ga­ti naj­če­šće ne­ma­ju vre­me­na da uži­va­ju u svom bo­gat­stvu jer su pre­op­te­re­će­ni sti­ca­njem nov­ca – u nji­ho­vom nov­cu naj­če­šće uži­va­ju na­sled­ni­ci. No­vac je sa­mo „ula­zni­ca za sre­ću”, za­klju­ču­je na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Mu­dri Du­ško Ra­do­vić imao je obi­čaj da ka­že: „Pre ne­go što kre­ne­te da tra­ži­te sre­ću pro­ve­ri­te – mo­žda ste već sreć­ni”, a Dej­vid Bruks, po­li­tič­ki ko­men­ta­tor „Nju­jork taj­msa” i autor knji­ge „Dru­štve­na ži­vo­ti­nja”, sma­tra da ve­ći­na lju­di po­gre­šno pro­ce­nju­je šta će ih usre­ći­ti – pre­ce­nju­ju zna­če­nje nov­ca i ne­po­kret­no­sti, a pot­ce­nju­ju vred­nost pri­snih ve­za i va­žnost te­ških is­ku­še­nja.

„Ako je od­nos iz­me­đu nov­ca i sre­će slo­žen, bar ni­je slo­žen od­nos iz­me­đu dru­štve­nih ve­za i sre­će – što du­blje ve­ze ne­ko ima, to će sreć­ni­ji bi­ti. Lju­di u du­go­traj­nim bra­ko­vi­ma mno­go su sreć­ni­ji od onih ko­ji ne­ma­ju ta­kav brak – jed­na stu­di­ja po­ka­zu­je da ži­vot u (do­brom) bra­ku pro­iz­vo­di jed­na­ko psi­hič­ko bla­go­sta­nje, kao i za­ra­đi­va­nje 100.000 do­la­ra go­di­šnje. Oso­be ko­je ima­ju stal­nog part­ne­ra sreć­ni­je su od onih ko­je za go­di­nu da­na iz­me­nja­ju vi­še part­ne­ra. Kod oso­ba ko­je ima­ju vi­še pri­ja­te­lja ni­ži je ni­vo stre­sa i one du­že ži­ve. Eks­tro­vert­ni su sreć­ni­ji od in­tro­vert­ni­jih”, objašnjava Dej­vid Bruks.

Ovaj autor tvr­di da su dnev­ne ak­tiv­no­sti ko­je su naj­vi­še po­ve­za­ne sa sre­ćom – dru­štve­ne pri­ro­de, a to su dru­že­nje na­kon po­sla, ve­če­ra s pri­ja­te­lji­ma i seks s part­ne­rom. Dnev­na ak­tiv­nost ko­ja naj­vi­še kva­ri sre­ću je­ste pu­to­va­nje jav­nim pre­vo­zom, a pro­fe­si­je ko­je su u naj­ve­ćoj ve­zi sa sre­ćom ta­ko­đe su dru­štve­ne pri­ro­de – me­na­džer, fri­zer, zdrav­stve­ni rad­nik ili ne­go­va­telj.

Autor: Katarina Đorđević

Izvor: politika.rs

Advertisements

Posted on 7. maja 2019., in Biblioteka, Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: