Maloletnicima iz KPZ u Valjevu predstavljen novi način resocijalizacije. Pozitivan primer osuđenika iz Sremske Mitrovice.

Prvi susret između mene i psa koji mi je poveren na obuku je bila ljubav na prvi pogled, trenutak čiste radosti. Takvu energiju i sreću sam tada doživeo prvi put od dolaska na odsluženje zatvorske kazne i tada smo „kliknuli“… Tokom narednih deset sedmica neprekidnog druženja, pas mi je pomogao da spoznam smisao života, te naučim šta su to ljubav, odgovornost, pažnja… On me je potpuno promenio – kaže Radomir Đaković iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, jednoj od samo tri takve ustanove u Evropi koje resocijalizaciju zatvorenika realizuju dresurom pasa.

Pročitajte i ovo Briga o psima kao lek za zatvorenike

Ustanova u Sremskoj Mitrovici je, pritom, jedini zatvor na svetu koji ima registrovani azil za pse, a dvogodišnji projekat koji finansiraju misija OEBS u Srbiji i nemačka nevladina organizacija „Help“ bi uskoro trebalo da zaživi i u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu, te Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu.

A i svetska iskustva su za poštovanje, pa mnogi stručnjaci smatraju da je revolucionarna metoda najbolje rezultate dala upravo u najstrožim američkim zatvorima, uz najmanji procenat povratnika. Osim toga što kroz druženje sa psima osuđenici razvijaju empatiju i bitno smanjuju agresiju, stiču i sertifikat za dresuru i zdravstvenu zaštitu ovih životinja. Po odlasku na slobodu to im može pomoći u pronalaženju posla – mahom po azilima – mada ima i primera pokretanja vlastitog biznisa.

– Dresura dvogodišnjeg lovačkog psa mi je bila način da osetim slobodu i počnem pozitivno da gledam na život. Upravo te emocije sam preneo i u rep-stihove kojima mladim osuđenicima u Valjevu šaljem poruku da bavljenje kriminalom nije rešenje. Luna je izuzetno umiljata, pametna i poslušna, pa jedva čekam da je udomi neki odgovorni vlasnik, a ja ću do puštanja na slobodu biti mentor onima koji su iza rešetaka zainteresovani da nauče dresuru pasa – zaključuje Petar Topalić.

PORUKA

Osuđenici iz ustanove u Sremskoj Mitrovici su štićenicima KPZ za maloletnike u Valjevu predstavili svoje četvoronožne prijatelje koje su dresirali, ali i vlastita razmišljanja na tu temu. U mnoštvu poruka, međutim, izdvojili su se stihovi: „Druže moj, isti smo ti i ja. Tebe su doneli u kavezu, a mene dovezla marica. Živimo za tih sat ili dva, kada si slobodan ti i kada sam slobodan ja“…

Izvor: Večernje novosti