Advertisements

Kako podmladiti organizam i sprečiti opasne bolesti

Jošinori Osumi je japanski ćelijski biolog koji je 3. oktobra 2016. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu za otkriće mehanizma autofagije.

Autofagija je proces koji ćelije koriste kako bi razgradile i reciklirale ćelijske komponente.

Kao obrazloženje za dobijanje nagrade Komitet za dodelu je izdao sledeće saopštenje:

„Osumijeva otkrića su dovela do nove paradigme koja objašnjava kako ćelije recikliraju svoj sadržaj. Njegova otkrića otvorila su put ka razumevanju fundamentalne važnosti autofagije za različite fiziološke procese, kao što su adaptacija na glad ili odgovor na infekciju.

Autofagija je proces korišćenja i recikliranja neželjenih delova ćelije, odnosno različitog “smeća” sakupljenih u njoj. Sam termin, kojim je ovaj proces nazvan, napravljen je od dve grčke reči koje u prevodu znače „samo-jedenje“.

Činjenica da taj fenomen uopšte postoji, otkrili su naučnici 60-tih godina prošlog veka. Ali oni nisu mogli da razumeju komplikovanost mehanizma. Devedesetih, Osumi je to uradio. Dok je sprovodio svoje eksperimente, otkrio je i gene koji su odgovorni za autofagiju. I skoro četvrt veka kasnije, nagrada je pronašla čoveka koji je postao 39. naučnik u istoriji koji je sam nagrađen Nobelovom nagradom.“

Autofagija je svojstvena svim živim organizmima, uključujući i nas. Zahvaljujući njom, ćelije se oslobađaju nepotrebnih delova, a telo u celini – od nepotrebnih ćelija.

Priroda je mudro podarila ćelijama tako neverovatnu i korisnu sposobnost da izbace ono što im „izgleda“ suvišno ili štetno. Ćelije deluju skoro kao i mi sami samo automatski. Upakovan „otpad“ smešta se u posebne kese – autofagosome zatim se premešta se u „kontejnere“ – lizozome u kojima se probavlja i uništava. Prerađeni proizvodi se „recikliraju“ i vraćaju u proizvodnju goriva za napajanje ćelija.

Zahvaljujući autofagiji, ćelija je očišćena od infekcija koje su ušle u nju i toksina koji su nastali tokom ćelijskih procesa.

Kada se autofagija najintenzivnije dešava?

Kada je telo pod stresom. Na primer, kada se izgladnjujemo. U ovom slučaju, ćelija uzima energiju iz svojih unutrašnjih resursa – iz bilo kog nagomilanog „smeća“ što uključuje i patogene bakterije. Ovime je nobelovac potvrdio da je ponekada korisno da gladujemo i postimo jer se tada naše telo čisto.

Mehanizam autofagije

Osumi je uverio kolege da autofagija štiti organizam od prerane starosti. Čak ga i podmlađuje zato što stvara nove ćelije, uklanja defektne proteine i oštećene ćelijske elemente iz tela, održavajući ga u dobrom stanju.

Takođe, Osumi kaže da narušavanje procesa autofagije može da dovede do Parkinsonove bolesti, dijabetesa, pa čak i raka. Naučnici danas ovo otkriće koriste kako bi napravili nove lekove koji bi pomogli ovaj proces i pronašli lek za teške bolesti.

Zaključak: umerenost u jelu i povremeni, redovni post je neophodan za zdravlje i dugovečnost, samo pronađite onaj koji vama odgovara – višednevni detoks, povremeni dnevni post od svega osim vode, post na ceđenim sokovima ili npr. jedenje u periodu od samo 8 sati dnevno.

Izvor: stil.kurir.rs

Advertisements

Posted on 9. marta 2019., in Zdravlje, sport i lepota. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: