Kornjače nastanjuju našu planetu, kako se pretpostavlja, već duže od 200 miliona godina. Na Zemlji postoji više oko 300 različitih vrsta, od toga su sedam morskih, 180 vrsta živi u slatkoj vodi, a ostatak živi na kopnu.  Kornjače se ubrajaju u gmizavce i bile su na Zemlji još pre nego što su se razvili veliki dinosaurusi. Sposobnost prilagođavanja kornjača osigurala im je postojanje do današnjih dana. Međutim, izgleda da je današnji čovek rešio da im dođe glave.

Sa izuzetkom polarnih područja, kornjače žive na svim kontinentima, u pustinjama, morima, rekama i močvarama, a najviše ih ima u područjima sa umerenom i tropskom klimom. Naročito su brojne vrste u Severnoj Americi i Jugoistočnoj Aziji.

Na žalost, kornjača je sve manje na ovoj planeti, pogotovu morskih. Kažu, zbog globalnog zagrevanja, međutim, smatra se da je ipak najveći razlog zašto se morske kornjače nalaze pred istrebljenjem – upravo sam čovek, tj. njegova pohlepa i bezobzirnost.

Iako su sve vrste morskih kornjača zaštićene zakonom, još uvek se love. Što slučajno, što namerno. Mreže za ribolov predstavljaju veliki problem, u koje se kornjače upletu i uginu, kao i udice, koje kornjače lako progutaju i ako se ne uklone, one mogu da im uzrokuju ozbiljne povrede crevnog sistema i samu smrt.

Morske kornjače se love zbog mesa i masnog tkiva (glavni sastojak za supu od kornjače). Njihovo meso smatra se  specijalitetom u mnogim egzotičnim restoranima.

Berba

Kada se malo bolje sagleda, možda sam lov, bez obzira koliko gnusan bio i ne bi bio najveći razlog ugroženosti morskih kornjača. Najveću ulogu u njihovom sve bržem istrebljenju u stvari leži u takozvanoj „berbi“ – zloupotrebi kornjačinih jaja.

Iako su kornjače hladnokrvne, svoju telesnu temperaturu regulišu kontrolisanjem protoka krvi kroz kožu i peraje. Prednje peraje služe im za pokretanje kroz vodu, dok zadnja peraja imaju ulogu kormila. Ženke koriste zadnje peraje i za kopanje rupa u koje polažu jaja. Morske kornjače imaju usta nalik kljunu i snažno čulo mirisa koje im pomaže u potrazi za hranom, ali i kako bi pronašle plažu na kojoj su se izlegle. Kornjače se razmnožavaju putem jaja, a polaganje jaja se vrši isključivo na kopnu. Da bi došle do kopna, moraju da izbegnu mnogo različitih predatora, da bi, konačno kada stignu do njega, naišle na najvećeg od svih predatora – čoveka.

Kad ženka pronađe odgovarajuće mesto, iskopa jamu i u nju polaže jaja. Jedna kornjača može da položi i po stotinu jaja, što je veoma dobro za vrstu, pod uslovom da se ta jaja i izlegu. Međutim, pošto se jaja morskih kornjača u nekim kulturama smatraju afrodizijakom i jedu se sirova – to ljudima daje za pravo da ih bezobzirno kradu, tj. „beru“ i prodaju.

Procenjuje se da se godišnje u Kaliforniji iskoristi 30.000 jaja zelene morske kornjače i da se u jugoistočnoj Aziji i Južnom Pacifiku ubije više od 50.000 morskih kornjača. Šezdesetih godina prošlog veka, na Meksičkoj obali Tihog oceana godišnje je ubijano više od milion pacifičkih morskih kornjača, koje se love, prepariraju i prodaju kao suveniri za turiste.

Svest o važnosti očuvanja svih vrsta

Planeta Zemlja nas upozorava, a od nas zavisi kako ćemo postupiti. Borba za goli opstanak ne opravdava ovakve postupke. Zaboravljamo da svaki živi stvor ima neku ulogu i razlog što je deo mreže u koju nas je utkala planeta Zemlja. Uloga čoveka, kao najinteligentnijeg stvora za ovoj planeti, nije samo u tome da bude predator i silnik. Čoveku jeste njegova inteligencija dodelila ulogu gospodara svih vrsta, ali mu je uz to dodelila i obavezu – da bude i zaštitnik svih tih vrsta.

Pogledajte slike i zaključite sami. I podelite, ako smatrate da je bitno. Ja smatram, zato i pišem ovo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Prilog napisala Rea Mnc