Kod nas još važi ona stara za neudate devojke: „Čekaju princa na belom konju“. Znamo da je manjak prinčeva, a ako ćemo pravo i manjak konja. Doduše, neki voze auta ispod čije haube se krije više konja, ali oni nisu prinčevi. No, i to bismo nekako mogli prihvatiti, ali kako da prihvatimo ovaj ženski pokret: rodna ravnopravnost, novodefinisani položaj žene u savremenom demokratskom društvu, podjednak broj ženskih i muških poslanika, direktora, menadžera, urednika i šta ja znam kojih sve ne ličnosti o kojima pričamo.

Očigledno, tu princ nema šta da traži. On traži neku skromnu, koja veze na đerđefu, koja oseća i zrno graška kroz sedam dušeka, a dobije nekog nosioca crnog pojasa, prvakinju u ko zna kom sportu. Prosto da počnete da žalite princa. Princ je ostatak jednog starog vremena, nekog nekadašnjeg društva, bivšeg društvenog sistema, bivšeg odnosa muškarca i žene, sve nekako bivšeg…

Sada sam počeo da brinem: na kojim bajkama mi treba da vaspitavamo našu mladu generaciju. U našim bajkama samo baba veštica pokazuje neku samoinicijativu i naređuje muškarcima. Sve ostale su neki pekmezi koje čekaju da ih neki muškarac spase, bez obzira da li je princ ili tamo neki drugi.

Kako vaspitavati današnje devojčice kad nema novih bajki da se ugledaju. Teško se ugledati na baba Jagu ili baba vešticu koja drži otkinute glave na kolju, ili onu koja hoće da peče decu u rerni, pa bude ispečena, jer ni deca više nisu kao nekada.

Znači, došlo vreme da se pišu neke nove bajke. Inače, stvarnost ih poriče. Niti prinčevi, ako ih ima još, ima šta da traže među devojkama, a ni devojke nema da očekuju da ih spasavaju neki prinčevi. Današnje princeze, ako ih ima znaju borilačke veštine, voze besna kola, penju se na planinske vrhove ili direktoruju. I ne samo da im ne treba zaštita, nego muškarci treba da se pripaze, da vide ko bi njih mogao zaštititi.

Tekst napisao Dimitrije Janičić

Preuzeto sa FB