Advertisements

Mala Gospojina: šta valja raditi na današnji dan

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina.

Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika.

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka.Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

Deva Marija koja je nastala kao plod molitvi odvedena je u hram kad je imala tri godine. Sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg.

Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.

U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.

Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.

Veruje se i da kada je na ovaj praznik vedro da će sunčano biti i tokom jeseni, ali i zime.

Kao i na Veliku Gospojinu, prema verovanju, žene ne bi trebalo da obavljaju poslove u kući i oko nje.

Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom. Slavi se 21. septembra.

Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina s kraja 14. veka.

Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Izvor: Mondo.rs

Advertisements

Posted on 21. septembra 2018., in Biblioteka, Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: