Advertisements

Znate li šta je kamen mudrosti?

O mitskoj supstanci sve češće imamo priliku čitamo, a neretko je i glavni motiv igranih i animiranih filmova. Ipak, čini se da većini još uvek nije jasno šta je kamen mudrosti.

Najjednostavnije rečeno, za ovu supstancu se verovalo da ima moć da pretvori bilo koji komad metala u zlato ili srebro, kao i da može biti „eliksir života“ – svojevrsni pomagač u podmlađivanju, odlaganju smrti ili večnom životu.

kamen_mudrosti_aps_996040529

Proces proizvodnje kamena mudrosti naziva se Magnum opus.

Ideja o kamenu mudrosti je alhemijski princip koji se u istorijskim zapisima prvi put pojavljuje kod Zosima iz Panopolisa (u delu Cheirokmeta iz IV ili V veka), a nešto detaljnije kasnije – kod arapskog alhemičara Džabira ibn Hajjana, koji je u VIII veku izneo zaključak da svaki metal može preći u neki drugi ukoliko mu se premeste osnovne kvalitativne odlike (suvoća, vlažnost, toplota i hladnoća). Nazvao je to eliksirom, a veruje se da je rečo crvenom prahu.

Važno je naglasiti da je Džabirovo učenje zasnovano na metodama koje nisu naučne, ali se ono jednim delom oslanja na osnovne prirodne principe.

U budizmu, kamen mudrosti naziva se Chintamani i ima viševekovnu tradiciju. Budisti veruju da su nosioci Chintamanija dvojica bodhisatvi („probuđena bića“), odnosno božanstva – Avalokitešvara (otelotvorenje milosrđa i saosećanja) i Ksitigarbha.

Prema jedno legendi, napravio ga je dominikanski fratar Albert Veliki i predao svom učeniku Tomi Akvinskom.

Kamen mudrosti se, međutim, najčešće vezuje za ime Nikolasa Flamela, Francuza koji je živeo u XIV i XV veku i koji je, navodno, pretvorio olovo u zlato i pronalaskom kamena mudrosti obezbedio sebi i svojoj supruzi Perenel večni život. Premda ne postoji nijedan istorijski dokaz da se Flamel uopšte bavio alhemijom i iako ima zapisa po kojima je on preminuo 1418. godine, u Parizu je 1612. objavljena knjiga u kojoj se detaljno opisuje Flamelov put ka otkrivanju ove supstance.

U budizmu,  kamen mudrosti naziva se Chintamani i ima viševekovnu tradiciju. Budisti veruju da su nosiociChintamanija dvojica bodhisatvi („probuđena bića“), odnosno božanstva – Avalokitešvara (otelotvorenje milosrđa i saosećanja) i Ksitigarbha.

Navedeno je da je on izučavao tekstove na hebrejskom, da je putovao u Španiju kako bi dobio precizne prevode nekih zapisa, kao i da je 1382. godine napravio srebro, a kasnije i zlato. To je bila osnova za brojne kasnije legende o bračnom paru Flamel.

Zlato može nastati i u sudaru neutronskih zvezda.

Kako objašnjava moderna nauka, zlato je hemijski element koji se ne može formirati od drugih elemenata kao posledica hemijskih reakcija. Do sada su napravljene samo zanemarljivo male količine zlata u akceleratorima čestica i nuklearnim reaktorima, ali je reč o nepostojanim uspesima, budući da se na taj način dobija radioaktivni izotop, a čitav proces je izuzetno skup.

U hinduizmu je kamen mudrosti povezan s bogovima Višnuom i Ganešom. Najčešće se veruje da je reč o nakitu koji nose kralj Nāga ili Makara. Pominje se u „Jogi Vasisti“, priči čuvenog Valmikija napisanoj u 10. veku.

Izvor: Nationalgeographic.rs

Advertisements

Posted on 9. septembra 2018., in Iz istorije, Poučno, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: