Руска бака је особа која својом неконтролисаном бригом прилично квари унуке. Када достигне године за пензију, а у Русији је то за жене 55 година, бака одмах баца торбицу са козметиком, избацује из меморије име своје фризерке, склања сву мање-више пристојну одећу и навлачи на себе стари капут, који је облачио још њен деда, када би кретао у зимски риболов.

Уз пар гумених чизама, добија се предиван комплет, за то, да посвети свој живот омиљеном унуку. Мама која ради може бити спокојна за своје дете: бака ће се побринути да има све што му је потребно и још много поврх тога. Ако тата и мама одговоре на синовљев хир: „Не може!“, он зна да ће сваки пут када оде код баке, она рећи: „Може!“ Прво дете је наша последња лутка, а прво унуче наше прво дете.

У Русији је прихваћено, да се са поштовањем односи према старијима, посебно ако су то ваши рођаци. Најсрамнији чин који можете учинити, јесте да пошаљете свог беспомоћног оца или мајку у старачки дом. У Русији одговарајуће институције имају најлошију репутацију и та репутација је у потпуности заслужена.

Свакој генерацији се прича да старије треба поштовати и свако дете зна да би требало уступити место старијим људима у аутобусу (тамо су издвојена посебна места за инвалиде и путнике са децом).

Одломак из књиге Владимира Иљича Жељвиса „Ти чудни Руси“ превела с руског Данијела Марковић, IV-3

Извор: Ruskikutak.wordpress.com