Advertisements

Najobrazovaniji Srbin ponosio se ribarskom diplomom

Ove godine Srbija obeležava 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića – Mike Alasa, matematičara, fizičara, hemičara, filozofa, arheologa, astronoma, kriptografa, ihtiologa, akademika, književnika, svetskog putnika, (puto)pisca, okeanografa, moreplovca, muzičara…

alas

Sva ova zanimanja i interesovanja iz zanimljivog i nadasve nekonvencionalnog života našeg velikana predstavljena su na velikoj izložbi u Galeriji SANU, glavnom događaju u okviru celogodišnje proslave ovog jubileja.

alas3

Magična kutija

Na izložbi se nalaze ne samo diplome, dokumenta, naučni radovi i izumi Mike Alasa, već i fotografije, lični predmeti i desetak prepariranih riba, urađenih prema pravim Alasovim ulovima, čija se zbirka nalazi u Prirodnjačkom muzeju. Na samom ulazu je interaktivna magična kutija u kojoj je Petrovićev doktorat a preko čije staklene stranice, zapravo, ekrana osetljivog na dodir posetioci mogu da „surfuju“ po fotografijama.

– Trudili smo se da postavimo scenu Srbije tog vremena, a to je bilo posebno vreme koje je iznedrilo posebne ljude. Jedan od najvećih bio je Mika Alas. Država se tada formira, ljudi su puni elana, žele da se školuju, razumeju tu potrebu i polivalentni su. Kroz Mikin rad i život vidite u šta je utkao svoje napore i genijalnost. Nije lako biti dobar u svemu ali on je bio u mnogo čemu među najboljima. To smo i pokušali da prikažemo.

alas 4
Vidite ga sa šubarom i čašom gde mu nazdravljaju za soma kapitalca, a paralelno sa tim on formira matematičku školu u Beogradu i između dva rata jedini je mentor kod koga doktoriraju svi naši matematičari. Prema jednoj anegdoti rekao je da ga je samo jedan glas delio od ulaska na Univerzitet i, da nije ušao, otišao bi sa svojim čunom negde na Dunav i bavio se alaskim poslom. Pri tom, on je i ribolovački poziv najozbiljnije shvatao, sa 30 godina je diplomirao za alasa. Zanima ga ihtiologija, njome se bavi i teorijski i praktično, učestvuje u izradi zakona o ribolovstvu… – rekao je Stevan Mićić, arhitekta i jedan od autora izložbe.

Posetioci mogu da vide Alasove đačke knjižice i diplome, naučne radove i patente, ali i cipele, mašne, kravate, odela, kape, tabakere, putni kofer, violinu… zahvaljujući Jovanu Hansu Ivanoviću, praunuku Mikine sestre Mare (sam Mihailo se nikada nije ženio i nema potomaka).

Izložene su fotografije sa mature i potonjih godišnjica 15 i 40 godina kasnije, Alasov portret koji je uradio Uroš Predić a jedna od zanimljivijih je fotografija Alasa i princa Đorđa Karađorđevića, sa kojim je bio blizak prijatelj.

alas1

Mihailo Petrović Alas i princ Đorđe Karađorđević

– Na izloženoj fotografiji princ Đorđe i Mihailo Petrović se 1917-18. nalaze u poseti fabrici Krojcšvajg koja je prevozila oruže. To je jedan deo koji nije dovoljno istražen: uloga Mihaila Petrovića u I svetskom ratu – kaže za „Blic“ Marija Šegan Radonjić, istoričarka i koautorka izložbe.

Među eksponatima je i profesorski kabinet, doduše Milutina Milankovića, jer je Alasov uništen u I svetskom ratu. Pošto je delio kabinet sa Milankovićem, autori su zaključili da je i Mikin izgledao slično. U Fondu Milutina Milankovića čuvaju se knjige koje je Milankoviću poklonio Alas i koje su takođe izložene.

Jedan deo izložbe posvećen je patentima, a jedan šifrovanju. Ni Alasov doprinos u ovim oblastima takođe nije dovoljno proučen.

Zahvaljujući Udruženju „Adligat“, na izložbi se nalaze i neka prvi put u javnosti izložena dela, poput diplomskog rada iz hemije, rukopisi o šifrovanju, prepis krštenice, vizit karta iz doba kada je bio državni pitomac (1890-4), mapa Pariza koju je koristio tokom studija i, posebno dragocena, pisma iz 1892. i 1893. dedi Novici koji ga je izdržavao i školovao pošto mu je otac umro kada je Mihailo bio mali.
– Do sada je bilo poznato da je Petrović diplomirao matematiku i fiziku (originali diplomskih radova su takođe pronađeni u Adligatu i predstavljeni na izložbi), ali je Petrovićevo diplomiranje iz hemije predstavlja potpuno novo otkriće – kaže Viktor Lazić, predsednik „Adligata“.

Najveći prostor, pak, posvećen je ribarstvu, Petrovićevoj drugoj velikoj strasti pored nauke, možda čak i važnijoj od nauke.
– Alas ima svoju zbirku u Prirodnjačkom muzeju koja je u odličnom stanju upravo iz razloga što se ne daje za izložbe, ali za potrebe ove u Galeriji SANU iz muzeja su nam dali zamenu u vidu suvih eksponata koji dočaravaju ribolovačke dane Mike Alasa – objašnjava Marija Šegan Radonjić.
Među prepariranim ribama je som od dva metra, pastruga, beli amur, linjak, kečiga, jegulja, štuka, moruna, čamac, mreže…
Naša sagovornica ističe da je Mihailo Petrović bio izuzetno svestrana osoba.

– Za proučavanje Mike Alasa morate imati znanja iz matematike, kriptologije, filozofije, ihtiologije… bio je avanturista i boem. Poslednji deo izložbe posvetili smo upravo toj boemskoj strani. Ima nekoliko fotografija Mike Alasa u kafani (zanimljivo je da se retko na njima smejao), a izložena je i njegova violina na kojoj je svirao u muzičkoj družini „Suz“. Ideja nam je bila da pokrijemo što više sfera inetersovanja Mike Alasa i pokrenemo neka nova pitanja koja bi mogla zainteresovati mlade istraživače i naučnike – istakla je Marija Šegan Radonjić.

alas2

Jedna od rektih slika na kojoj se Alas smeši

Posle šetnje kroz ovu neverovatno raznovrsnu postavku stiče se utisak da je Mika Alas za svojih 75 godina proživeo nekoliko života. I njegov biograf, Dragan Trifunović, koji ga je proučavao 30 godina, rekao je da nije uspeo sve da istraži, da je „obim Petrovićevog stvaralaštva ogroman i toliko raznovrsan da je prosto nemoguće da ga jedan čovek obuhvati i detaljno prouči. Potreban je skoro čitav jedan institut koji bi se ovim poslom bavio.

Petrovića je često bilo moguće sresti i na neočekivanim mestima, što je od mene zahtevalo da tragom među raznovrsnim izvorima i disciplinama. Javlja se kao pisac zakona, referata i izveštaja s mnogih naučnih skupova; izumitelj je nekoliko uspešnih patenata; pisac pedagoških radova iz matematike za osnovne i srednje škole; poseban je predstavnik mehaničkog shvatanja u prirodnoj filozofiji; astronom, saradnik dnevnih listova; zapažen izumeđu dva rata kao pisac putopisa u našoj književnosti, istoričar, esejista, tvorac veoma uspešnih sistema u kriptografiji za potrebe vojske i diplomatije; sakupljač narodnog melosa i folklora; pisac stručnih tekstova iz ribarstva i ekonomije, okeanograf i moreplovac, itd“.

Mihailo Petrović bio je najobrazovaniji Srbin u svoje doba. Rođen je 23. aprila 1868. godine u Beogradu (po julijanskom kalendaru) a nakon završene Velike škole u Beogradu, 1894. doktorirao je matematiku na Sorboni. Učio je kod najboljih profesora na svetu: Ermitea, Poenkarea, Pikara, Perlevea… Kao studenta generacije na Sorboni, dvaput ga je primio predsednik Francuske (1893. i 1894).

Godinu dana po doktoriranju svoje znanje je preneo u Beograd, kao jedan od osmorice profesora Beogradskog univerziteta osnovanog 1905. i jedini u oblasti matematičkih nauka. Preneo je duh francuske matematike u Beograd i učinio Beograd ravnopravnim matematičkim centrom u odnosu na druge svetske centre.

– Beogradska škola matematike je postojala do II svetskog rata i svi doktorati iz oblasti matematičkih nauka bili su pod Alasovim vođstvom. Imao je 11 direktnih doktoranata i preko 850 indirektnih doktoranata po celom svetu, prema genealogiji Američkog univerziteta, ali brojka je sigurno mnogo veća. Većina današnjih sprskih matematičara ima poreklo od Mike Petrovića Alasa – rekao je akademik Gradimir V. Milovanović.

„Sa napadom nemačke sile na Srbiju, aprila 1941. godine, biva mobilisan, mada je tada imao 73 godine. Odmah je zarobljen i u zarobljeništvu provodi godinu dana. Prema jednim izvorima, iz zarobljeništva je pušten na intervenciju prijatelja Đorđa Karađorđevića, prema drugim zbog starosti i bolesti. Ubrzo je počeo da poboljeva, prestao je da izlazi i, kako kaže Milanković, sedeo je po ceo dan u svojoj sobi i pisao.

Veliki matematičar i svetski putnik otišao je tiho, sanjajući o nekom novom i velikom okeanskom putu. Preminuo je u Beogradu 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu 22″, napisao je u pratećem katalogu izložbe Žarko Mijajlović.

Izložba je otvorena do 22. juna. Stručna vođenja su svakog dana u 13 i 19h, četvrtkom u 13h. Radno vreme Galerije SANU je 10-21h, sem ponedeljkom. Ulaz je slobodan.

Osim SANU, poseban doprinos izložbi dali su Prirodnjački muzej i kustos ihtiolog Dubravka Vučić kao i Muzej nauke i tehnike.

Kako je postao Alas
„Nadimak Alas Mika Petrović je dobio jer je bio strastveni ribolovac. Koliko strastven i ‘alaski ekscentričan’ u tom pogledu, svedočio je i sin Alasovog prijatelja, književnika Mladena St. Đuričića, publicista Predrag Đuričić u članku ‘Ličnost Mihaila Petrovića Alasa u uspomenama i anegdotama’ napisao je da mu je na neobičnu Alasovu prirodu skrenuo pažnju upravo otac, pokazujući mu ‘radnu sobu Mihaila Petrovića na čijem je zidu iznad spavaćeg stola stajala samo jedna diploma: neveštim, grubim rukopisom alasa napisano pismo predsednika njihove komisije da je Mihailo Petrović, profesor, položio tog i tog dana majstorski ispit za alasa, alaski zanat, što mu dolepotpisana komisija potvrđuje i priznaje’. Pored svih akademsikih priznanja, počasnih doktorata i članstava u najuglednijim svetskim naučnim asocijacijama, Alas je sebe, pre i posle svega, video kao zakletog ribolovca okrenutog vodi i bratstvu po ribolovnom uzbuđenju“, ocenio je Mihajlo Pantić u svom tekstu u katalogu izložbe.

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 8. juna 2018., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: