Knjigu Tajna Vatra, koju su napisale autorke K. Dž. Doerti i Karina Rozenfeld, objavila je izdavačka kuća Laguna prošle godine. Preporuka za one koji su ljubitelji fantastike i krimića. Pročitajte šta o njoj kaže moj poštovani saradnik na blogu, književnik, književni kritičar i prevodilac, Dimitrije Janičić.

SREDNJOVEKOVNA KLETVA I SAVREMENA ALHEMIJA

Dve žene, jedna Francuskinja i druga Engleskinja, što baš i nije uobičajeno, ali se može dogoditi, su se udružile i napisale zajedno knjigu. Deo radnje dešava se u Francuskoj, a deo u Engleskoj.

Junaci knjige su dvoje tinejdžera: Saša Vinters, Francuz, srednjoškolac, mladić kome je rečeno da će umreti na njegov 18. rođendan, što se desilo i svim prethodnim prvorođenim sinovima te porodice tokom stoleća, otkako ih je proklela neka žena koju su u 17. veku, po naređenju nekog njegovog pretka spalili, a koja ih je sa lomače proklela. Kletva se ispunjava, bez obzira na trud Sašinog oca koji je život posvetio izučavanju načina da spase sina. No, otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a Sašina majka se trudi da Saša bar tih 18 godina proživi normalno. No, Saša konstatuje da ne može umreti pre tog datuma, pa svoju privremenu besmrtnost pretvara u posao. Pošto mu se bliži taj sudbonosni rođendan on često i namerno izaziva sudbinu.

Na drugoj strani, u Engleskoj, živi gimnazijalka Tejlor Monkler, koja želi da se upiše na Oksford i studira istoriju, koja ima neke neobične, ali još neproučene moći, jer kada se iznervira struja se isključi, nastaju neke promene u njenoj okolini, a ona pokretom ruke može da odbaci čoveka koji joj predstavlja pretnju. Pokazuje se da je ona 13. ženski potomak one spaljene žene koja je svojevremeno izrekla kletvu. Oko nje su, zahvaljujući njenom dedi, okupljeni mnogi koji imaju slične neobične osobine i koji sebe nazivaju alhemičarima.

Pokazuje se da je i Saša 13. provorođeni sin i da ga jedino može spasiti veza sa ovom engleskom tinejdžerkom. Njih dvoje se, razume se, ne poznaju, ali se u sve to umešaju alhemičari, Tejlor preko skajpa počinje da vežba Sašu u izgovoru engleskog jezika. Polako se sklapa veza koja će imati uticaja na njihove živote.

Interesantno je da su ove dve žene lepo uskladile svoj rad na knjizi, tako da knjiga deluje kao delo jedne zamisli, što i jeste. Pisana je napeto, ubedljivo, iako odstupa od realnosti, ne deluje iskonstruisano. Neobično je da Oksford ima i „alhemičare“, a povezivanje savremenih tehnoilogija sa spaljivanjem veštica u 17. veku uspešno je ostvareno.

Knjiga je, razume se, puna magijskog duha. Mračnih sila ima napretek (umesto dementora iz Hari Potera, ovde se javljaju dovođači sa sličnim osobinama), neobičnih događaja takođe.

Jezik knjige je korektan, prevod Milice Cvetković ujednačen i lep, Sašino često „kobajagi“ umiranje i Tejlorino izazivanje kratkih spojeva u elekričnoj mreži ne deluju iskonstruisano i nategnuto. Sve je urađeno zanatski korektno, iako pomalo liči na filmski scenario, napravljen je i korak više – knjiga stiže do duše.

Preporuka: čitati ako ste ljubitelj slične literature koja je na granici fantastike i krimića. Inače, sve je bilo slično i u seriji Noćna škola od istih autora.

Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda