Advertisements

Običaji na Lazarovu subotu

Retko se koji praznik u srpskom narodu obeležava sa toliko običaja koji odišu srećom i dobrim raspoloženjem. Pored Vaskrsa i Božića, to je sigurno još i Lazareva subota ili Vrbica. Ako ste se ikada pitali šta se to slavi na današnji dan i zašto neko kaže da proslavlja Vrbicu, a neko da mu je krsna slava Lazareva subota, ali i kakva je simbolika zvončića i vrbovih grančica, evo odgovora.

 

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica, obeležava se od IV veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.

Ipak, čak i oni koji ne znaju ništa o Lazaru i ovom Isusovom čudu, znaju da se danas deci kupuju zvončići i da se „valja“ mališanima u ruke staviti vrbova grančica.

Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim. Masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice.

Koliko god ovo na prvi pogled delovalo čudno, u ovom činu leži simbolika današnjih vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbice.

Današnje vrbove grančice zamena su za palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu. Baš vrba je verovatno izabrana zbog još jedne značenja, ovoga puta prisutnog još od vremena starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.

Vrbica je, pre svega, praznik dečije radosti. Do Drugog svetskog rata, ovaj dan proslavljao se i kao školska svečanost. Prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim, Isus je rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

A šta je bilo sa Lazarom?

Lazar je, nakon oživljavanja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.

I njegovo ime ima jaku simboliku. Na jevrejskom jeziku „El-azar“ znači „Bog je pomogao“.

Mošti Lazara počivaju i danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra. U Kitonu kod Larnake, gde su ranije boravili ostaci, stajala je nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj“.

Deca se naročito raduju zvončićima koje im roditelju kupuju okačene o srpsku trobojku. Oni i njihovo zveckanje simbolizuju pobedu života nad smrću, kako Lazara, tako i Isusa koji će vaskrsnuti sledeće nedelje – na Uskrs.

Valja, kažu stari, zbog toga decu obući svečano i pustiti ih da se raduju jer je ovo njihov dan. S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.

U nekim seoskim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu. Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju dimbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.

Čak iako ne verujete u ove običaje i smatrate ih bapskim pričama, provedite danas vreme sa svojim mališanima i pustite ih da se igraju i zabavljaju. Sa vrbovim grančicama u rukama, venčićima na glavama i zvončićima oko vrata, neka trče i raduju se. Videćete, njihova sreća i vama će izmamiti osmeh na lice.

Izvor: Dnevno.rs

 

 

Advertisements

Posted on 31. marta 2018., in Narodna verovanja, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: