Izreke koje umetnici zapravo nikada nisu izgovorili

Endi Vorhol je 27. jula 1978. godine u svom dnevniku napisao: „Nakon posla sam ostao kod kuće i gledao emisiju 20/20.

Bilo je tako smešno čuti Hjua Daunsa kako kaže: Kao što je Endi Vorhol jednom rekao, svako može postati poznat za samo 15 minuta, umesto da je jednostavno izostavio Hjua i rekao da će u budućnosti svi moći da postanu poznati za samo 15 minuta.
Ljudi uvek neki deo shvate pogrešno dok gledaju TV, kao što je, na primer, rečenica da će u budućnosti samo 15 ljudi postati poznato“.

Veoma je pohvalno to što je Dauns imenovao originalnog autora. Ovih dana, internet je preplavljen lažnim citatima koji ukrašavaju jastučnice, šolje za kafu, pa čak i velike torbe na Pinterestu i Etsiju.

Evo četiri veoma poznate izjave koje zapravo nikada nisu izgovorili umetnici koji su navodno njihovi autori.

Pablo Pikaso

„Dobar umetnik kopira; odličan umetnik krade“

Neke greške se naprave u trenutku. Druge se protežu generacijama.

U zbirci eseja iz 1920. godine, britanski pesnik T.S. Eliot napravio je savremenu verziju ove današnje originalne izreke naglašavajući da nezreli pesnici imitiraju; zreli pesnici kradu.

Druge kulturne ličnosti sa sličnim stavovima uključuju ruskog pijanistu Igora Stravinskog iako je prepravljena za muzičare: Dobar kompozitor ne kopira; on krade, kao  i američkog romanopisca Vilijama Foknera.
Stiv Džobs, direktor kompanije „Epl” (Apple), bio je taj koji je počeo da pripisuje Pikasovo ime aforizmima 1980. godine.

Međutim, to nije bilo najapsurdnije citiranje španskih slikara.

Kolumnista „Vašington Posta“ (Washington Post) je 1952. godine napisao da su pariške novine bile veoma uzbuđene u vezi izveštaja o senzacionalnoj ispovesti snimljenoj u Pikasovom studiju.

Slavni umetnik je navodno priznao da nema dovoljno hrabrosti da misli o sebi kao o umetniku u velikom i drevnom smislu ovog termina. Smatrao je sebe samo javnim zabavljačem, koji je shvatao vreme u kome je živeo.

Međutim, ovaj intervju je bio proizvod satiričnog romana koji je 1931. godine napisao italijanski pisac Đovani Papini.

Njegov glavni lik, Gogins, bio je izmišljeni polu-havajski tajkun koji je obišao svet vodeći intervjue sa ljudima poput Adolfa Hitlera, Gandija, Henrija Forda i – pogodili ste – Pabla Pikasa.

Osim što je prevario parišku štampu i „Post“ (The Post), pogrešan citat je kasnije vidljivo bio istaknut u magazinu „Život“ (Life) i „Gardijan“ (The Guardian).

Vinsent van Gog

„Radije bih umro od strasti nego od dosade.“

Teo, brat Vinsenta van Goga, bio je taj koji je, iznad svih ostalih podržao holandskog umetnika tokom njegovog doživotnog psihološkog nemira.

U knjizi „Braća“ (Vincent and Theo: The Van Gogh Brothers), koja sadrži 900 pisama u periodu između 1872. i 1890. godine, Van Gog je napisao najkvalitetnije citate koji su danas poznati pod njegovim imenom:

  •  Uvek radim ono što ne umem kako bih naučio da to uradim
  • Velike stvari se ne postižu ishitrenošću već delovanjem malih stvari spojenih zajedno
  • Ne postoji ništa istinski umetničko kao što je ljubav prema ljudima
  • Radije bih umro od strasti nego od dosade

Postojala je samo jedna bitna razlika u vezi ove poslednje izjave. Pročitavši nedavno „Kod ženskog raja“ (Au Bonheur des Dames), Van Gog je u stvari citirao francuskog romanopisca i dramatičara Emila Zolu. Teo je ovo razumeo, dok se može pretpostaviti da kupci ove inspirativne zidne dekoracije koja košta 199,99 dolara verovatno nisu.

Frida Kalo

„Mislila sam da sam najčudnija osoba na svetu, ali onda sam pomislila, ima toliko ljudi na svetu, sigurno postoji neko sličan meni ko se oseća bizarno i defektno na isti način na koji se ja osećam“.

 

Rebeka Ketrin Martin je imala 15 godina kada je slučajno stvorila ovaj citat koji je i dalje aktuelan. Zbrka je nastala 2008. godine, kada je Martinova, kanadska tinejdžerka, odštampala reči preko časopisa a usput isekla Fridu i to poslala poznatom veb sajtu umetničke pošte Post Secret koji objavljuje razglednice koje u sebi nose anonimne tajne.

S obzirom na to da je slika dospela na internet, reči Martinove i lice Fride Kalo su ubrzo postali neizbrisivo povezani. Mogla je da pokušava koliko god želi, ali nije mogla mnogo da uradi jer je slika već bila na internetu.

„Ne mogu da povlačim meme jednu po jednu i kažem svakome ponaosob da imaju potpuno pogrešnu sliku o Fridi Kalo“, napisala je Martinova. „To što misle da je ona izgovorila, u stvari je napisala budalasta tinejdžerka iz mesta Markam, u Ontariju“, dodala je.

Skoro deceniju kasnije, još uvek možete nabaviti prilagođeni poster Fride Kalo sa napisanim izrazom za samo 10 dolara.

Leonardo da Vinči

„Jednostavnost je vrhunska prefinjenost“

Najpribližnija verzija ove izreke može se naći u jednoj od Da Vinčijevih svezaka koje su sačuvane.

Dok je razmišljao o Poreklu duše (On the origin of the soul), italijanski sanjar donosi ovu izreku ’punih usta mašte’:

Iako ljudska genijalnost može izumeti različite pronalaske koji, pomoću različitih mašina odgovaraju istom kraju, nikada neće napraviti izume niti lepše, niti približnije svrsi od onih koje vešto stvara Priroda; jer u njenim izumima ništa ne nedostaje, i ništa nije suvišno, i ona nema potrebu za suprotstavljanjem kada stvara udove za kretanje u telima životinja.

Ovo baš i nije srednjoškolsko razmišljanje.

Prema Garsonu Otulu – osnivaču vebajta „Istraživač izreka“ (Quote Investigator), koji je nedavno objavio svoju najnoviju knjigu Hemingvej to nije rekao“ (Hemingway Didn’t Say That) – najstariju verziju izreke koja se sastoji od pet reči je u stvari izjavila dramska spisateljica i američka ambasadorka Klare But Lus.

Tek u julu 2000. godine je italijanski izvršni direktor pogrešno pripisao citat Da Vinčiju, emitujući srž izreke u reklami za aperitiv „Kampari“ (Campari) u „Nju Jorkeru“ (The New Yorker).

Otul je za „Artsi“ (Artsy) rekao: „Ispravno citiranje nije veliki prioritet za autore reklamnih tekstova. Njihov primarni cilj je prodaja“.


Izvor: Artsy

Preuzeto sa sajta: ISerbia

Prevela Marija Đorđević