Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da nateram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da žudim za nekim drugačijim životom i mogao sam da vidim da je sve što me je okruživalo ustvari bilo poziv da rastem i da se razvijam. Danas, ja to zovem ZRELOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao „zdravi egoizam“, ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOME SEBI.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, prestao sam da želim da sam uvek u pravu. Tako sam manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove SKROMNOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, odrekao sam se navike da živim i dalje u prošlosti i da se brinem za svoju budućnost. Sada živim samo za ovaj trenutak u kojem se SVE dešava. Tako živim svakog dana i zovem to ISPUNJENJE.

Ser Čarls Spenser Čaplin (engl. Sir Charles Spencer Chaplin), poznat kao Čarli Čaplin ili ranije kao Šarlo Akrobata, rođen je u Londonu, 16. aprila 1889. godine, preminuo u Veveju u Švajcarskoj, 25. decembra 1977. godine.

Bio je engleski filmski režiser, glumac, scenarista i producent britanskog porekla, jedan od najvećih komičara svih vremena. Jedan je od pionira kinematografije, zaslužan za širenje popularnosti filma i za njegovo priznanje u sferama tradicionalne kulture.

Teško detinjstvo i mladost, bile su mu inspiracija da svoj izvorni humanizam pretoči u lik dobroćudne skitnice Čarlija, kroz koji je demonstrirao snagu filmskog govora i njegovu moć u afirmaciji univerzalnih i trajnih ljudskih vrednosti.

Američki filmski institut ga je stavio na deseto mesto na listi 100 najvećih glumaca dvadesetog veka. Nagrađen je Oskarom za životno delo 1972. godine, zatim za najbolju muziku za film ”Svetlosti pozornice” iz 1973. godine i dobitnik je dva počasna Oskara.

Pogledajte i njegov govor iz filma Veliki diktator iz 1940. godine.