Advertisements

Kako je ovaj „super deka“ 1994. uveo novi dinar i razbio dve zablude o srpskoj ekonomiji

Na sajtu Blic.rs moja saradnica Tatjana je pronašla veoma interesantan tekst, koji nas podseća na period života koga se mnogi od nas nerado sećaju. Sećanje na inflaciju, platu koja postane bezvredna ako se ne potroši u toku dana, na nemanje novca, na prazne prodavnice, dilere devizom, duge redove, bedne obroke u menzi. Sećanje na bedu i nemaštinu. Bar ga se ja, koja sam u tom periodu bila na studijama u Beogradu, u studentskom domu, tako sećam. Te devedesete, bile su dobre godine samo za švercere i kriminalce. Pošteni ljudi jedva su preživljavali. Mnogi i nisu preživeli. Umirali od gladi, nakon što su izgubili svoje dostojanstvo prodavajući pokućanstvo na buvljaku. I posle neka neko kaže da sada nije bolje. Taj onda ne pamti kako je bilo tada. Pročitajte tekst da se podsetite…

Dragoslav Avramović

Dragoslav Avramović

 

Tačno 24 godine prošlo je od kada je Dragoslav Avramović svojim programom zaustavio monetarni haos u SR Jugoslaviji. Bezvredne dinarske novčanice sa mnoštvom nula zamenio je super dinar, a hiperinflacija, kada su se cene u proseku povećavale 62,02 odsto dnevno, dva odsto na sat i 0,029 odsto u minuti, konačno je ukroćena. Super deka, kako je narod prozvao novog guvernera Narodne banke Jugoslavije, uspeo je do tada nezamislivo.

Istorija cena u Jugoslaviji je oduvek bila istorija inflacije, a onda se taj rast cena pretvorio u hiperinflaciju, nezabeleženu do tad u svetskoj ekonomskoj istoriji. Sve je počelo, neosetno 1990. godine, koja je završena inflacijom od 121,7 odsto, usledila je 1991. sa inflacijom od 235 odsto, sledeće godine 1992. uvode se sankcije i sve se otelo kontroli, a zapravo sve je bio strogo kontrolisan uvod u monetarni haos.

Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, od toga 24 u 1993. godini. Januara 1994. imali smo mesečnu stopu rasta cena od 313.563.558 odsto, dok je rast kursa marke iznosio 40.540.440 odsto!

Samo da se preživi

Te dve godine, životni standard građana neminovno više nije ni postojao, sve se svodilo na preživljavanje. Sve je bilo obezvređeno. Redovi, nestašice, piramidalne banke Jugoskandik i Dafiment, šticovan kurs, crno tržište deviza… Sa onim što se zaradilo nije se moglo kupiti ništa. Svu surovost i obesmišljenost života običnih ljudi tog vremena i dubinu velike tragedije, zemlje optrećene sankcijama i ratom, ilustruje natpis u „Politici“ u tekstu „Dve plate za prekidač“, iz novembra 1993. godine.

„Plašim se da umrem, jer ću tako mojoj deci da natovarim na vrat troškove sahrane. A oni takođe nemaju hleba da jedu. Zaboravila sam kakav je ukus voća, mesa, pa i mleka. Ne doručkujem, ne večeravam, ne pijem više kafu, ne pušim… Nemam praška da operem veš, štedim sapun. Nemam nikog da mi pomogne a poslednja penzija iznosila je osam milijardi dinara. Baš koliko i rolna toalet papira“.

Jedan potez i slomljena hiperinflacija

Jednim potezom, divljanje hiperinflacije slomio je u poslednjoj nedelji janauara 1994. godine Dragoslav Avramović, novoizabrani guverner Narodne banke Jugoslavije, sedamdesetpetogodišnji profesor u penziji, bivši ekspert Svetske banke. Njega je lično na mesto guvernera NBJ predložio Slobodan Milošević. Kasnije, ispostaviće se, on ga je i sklonio sa tog mesta.

Novi dinar – marka 1:1

Tog spasonosnog 24. januara 1994. izvršena je zamena novca – uveden je novi dinar, koji se menjao za 12 miliona starih dinara, odnosno vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Inače tokom hiperinfilacije bili su obavljene tri denominacije starog dinara, kojima je izbrisano čak 16 nula! Upravo taj paritet 1:1 imao je psihološko dejstvo na stanovništvo, koje je bilo naviknuto da svoje transakcije obračunava i plaća u markama. Jer dinar, bio je samo papir sa nulama…

24. januar početak primene Programa

Prvi dani Programa 24. januara 1994. godine bio je obeležen konfuzijom. Bilo je vrlo malo novih dinara na šalterima banaka i drugih finansijskih institucija. Ili je, napisao je Dragoslav Avramović u knjizi „Pobeda nad inflacijom 1994“, „aparat Narodne banke Jugoslavije uprkos odlaganju početka Programa od 17. januara na 24. na njihov zahtev, bio nesposoban da na vreme dopremi novac bankama i drugim platežnim ustanovama. Ili, ove poslednje nisu bile spremne da ga prime. Čak i otkup ponuđene strane valute nije funkcionisao. Ispit za Program bio je odložen bar za 24 sata.“

A onda polako vraća se poverenje

Ali sutradan stvar se okreće na bolje. Prvi znaci uspeha Programa bili su primećeni 25. januara 1994. godine, stanovništvo je primalo novi dinar kao da je stvarni ekvivalent strane valute.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Danijel Cvjetićanin, u tekstu u „Borbi“ je napisao: „Danas sam prvi put video „super dinar“. Počele su da stižu penzije, pa smo Marijana i ja požurili na pijacu da vidimo kako se „super dinar“ kotira na tržištu, a kako šargarepa… Prijatno sam se iznenadio kada sam video konvertibilnost super dinara u praksi. Ona je postojala. Cene su istaknute u markama, tj. „super dinarima“. Kusur se vraća u dinarima ili u markama. Zeleni Venac dao je toga dana čvršću podršku monetarnoj reformi od Narodne banke Jugoslavije. Poverenje se lako stiče, ako se na tržištu može da proveri“.

Tokom prva dva dana primerne Programa varednost novog dinara na tržištu bila je niža od vrednosti nemačke marke, trećeg dana došlo je do preokreta i njegova vrednost je premašila vrednost marke.

Jagma za „super dinarom“

„Tada sam znao da je naša zemlja dobila prvu odlučnu bitku protiv inflacije na početku programa. Ovo je bilo potvrđeno 2. februara 1994. godine vestima sa Kosova, značajnog tržišta deviza. Crno tržište deviza u kosovskometohijskoj opštini Istok više ne funkcioniše, a jagma za super dinarom je sve veća. Vrednost nemačke marke opala je za 39 odsto u odnosu na paritet koji je utvrdila Narodna banka Jugoslavije. Albanci jednu DEM prodaju za 70 para. Međutim, interesovanje za kupovinu konvertibilne valute praktično ne postoji. Agencija „Jugobanke“ u Istoku od ponedeljka obavljaju konverziju super dinara za devize i obratno. Tu mogućnost do sada je iskoristilo svega desetak građana. Mnogo je više onih koji bi kupili dinar za marku i tim novcem izmirili dospele račune za telefon, komunalije, struju, porez…“, napisao je Dragoslav Avramović.

Zablude

Ono što je Dragoslav Avramović uspeo svojim Programom monetarne rekonstrukcije, jeste i da razbije zablude. Prvu, da naša ekonomija ne može da funkcioniše bez inflacije, i da je jedini ispravan koncept bez inflacije. Drugu, da nije nikada problem da se napravi program, već je pitanje političke volje da se on i sprovede. A ekonomisti su ukazali i na još jedno narovučenije:

„Lakše je obuzdati inflaciju koja je veoma visoka, nego onu koja je znatno niža“.

Dragoslav Avramović, smenjen je sa mesta guvernera 15. maja 1996. godine u skupštini. Pre toga u praksi je primenjen i njegov „Program 2“. Uprkos tome što je monetarni sistem postavio na zdrave noge, vratio poverenje u domaću valutu i dostojanstvo svakom građaninu, smenjen je jer je ukazao i bezuspešno pokušao da osujeti ponovnu inflacionu igru, ali i još nekih igri tadašnje vlasti…

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 13. februara 2018., in Iz istorije, Poučno. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Možda više nema inflacije, ali se po mnogim drugim kriterijumima čini da smo ušli u 90. Inače, odličan članak…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: