Advertisements

Nova mladenovačka poezija

U izdanju mladog udruženja književnika i ljubitelja književnosti „Litera – Mladenovac“ iz štampe je izašla knjiga „Nova mladenovačka poezija“. Ovu svojevrsnu književnu panoramu priredili su Ognjen Petrović i Zoran Antonijević.

IMG_20180202_093532_394

Nakon antologije mladenovačkih pesnika “Rudnici snova” koju je 2006. godine priredio mr Dušan Stojković, javila se potreba za „mapiranjem“ autora koji nisu obuhvaćeni u pomenutoj antologiji a iza sebe imaju ili će tek imati zapažene pesničke tragove. Pored afirmisanih autora u knjizi „Nova mladenovačka poezija“ predstavljeni su i autori pred kojima je zagarantovana pesnička budućnost. Pesnikinje i pesnici su nešto sa čime svaka sredina treba da se ponosi. Mladenovac svakako spada u red takvih mesta. Da je to tako potvrđuje i ova knjiga, ali i srodne knjige koje će se u budućnosti pojaviti.

Uz poeziju i kratak kritički osvrt na svakog autora u knjizi „Nova mladenovačka poezija“ zastupljeni su: Ana Nikvul, Ivan Nisić, Olga Trubarac, Aleksandar Bećić, Dilan Horman, Pavle Mijuković, Mijat Kostić, Nenad Petrović, Nikola Stevančević, Aleksandar Arizanović, Branislav Zemjan, Vuk Vuković, Violeta Jovanović, Ana Mitrašinović, Sanja Raščanin, Marija Radić, Predrag Milojević.

Mijat Kostić

Magnum Opus

Neki dan su iskopali biser
neobičan i ne tako sjajan,
pomalo okrnjen sa svih strana.
Unutra je bila moja duša
srozana i zamršena
ali još uvek čista
i još uvek tu.

Sutradan su iskopali vreću
Prašnjavu, otrcanu i staru.
U njoj je bilo moje srce
zgaženo ali zalečeno.
Umrljano svakim blatom
ali još uvek je kucalo
i još uvek je pevalo.

Potom su iskopali kovčeg.
Potpuno prazan
ali se iz njega čula pesma.
Jedna ista melodija,
kružila je kroz vazduh
odzvanjajući stotinu hiljada puta
i svi su već znali reči
jer svi su je još odavno čuli.

Juče su mi iskopali snove.
Ležali su pod zemljom duboko
čekajući da polete i odrastu
sasečeni u korenu,
ali je stablo nekako preživelo
i uskoro će roditi plod.
I svi će se zasititi.

Jutros su me iskopali celog.
Ležao sam skriven
ispod nekog drevnog kamena,
čekajući trenutak da otvorim oči
i zgrabim ruku svog kopača
da povučem ga dole.
Duboko u zemlju.

Sutra ću ja iskopati njega.
A s njim, ponovo i sebe.
Proći će godine i vekovi
dok budemo kopali dalje.
I kopaćemo golim rukama,
dok nam se krv ne pomeša sa zemljom,
i možda ćemo jednom,
budeći i ostale,
isprazniti čitavo Podzemlje.

Svako će u onom drugom,
najzad prepoznati sebe,
i svi ćemo ponovo ustati zajedno,
razotkriveni i goli,
sasečeni u korenu
ali plodorodni
i vaskrsli.
I ponovo će biti dole,
kao što je i gore,
kao što je i obećano.

 

Advertisements

Posted on 8. februara 2018., in Biblioteka, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: