Rastemo u životu s mnogim stvarima koje nisu lagane i čiji izbor ponekad izgleda kao lošija opcija jer s njime ne ostvarujemo ono što želimo, ne postižemo ono što smo naumili.

Rastemo u životu s većom spremnosti za iskrenost, a ne spremnošću za muljanje i pretvaranje, stavljanje maske na svoje lice koje će naviše negativnih posledica opet ostaviti na nama. Rastemo u životu s većom spremnosti na žrtvu jer otkrivamo da nismo sami i da postoje stvari koje su važnije od vlastite komotnosti i užitka.

Rastemo u životu s većom spremnosti za osmeh za druge, kada nemamo straha da nam taj osmeh neće biti uzvraćen ili da će nas zbog njega neko smatrati pomalo ludim.

Rastemo s većom spremnosti na ćutnju jer počinjemo shvatati da ne moramo reći sve što znamo, niti moramo verovati u sve što čujemo, niti moramo dokazivati ovo što jesmo, objašnjavati svoje namere, opravdavati svoje postupke, jednostavno izaberemo ćutnju i rešimo sve te probleme.

Rastemo u životu s većom spremnosti da izaberemo samoću, jer samoća nikakvog zla ne može doneti, u njoj su štaviše mnoge blagodati koje ako iskoristimo mogu nas zalečiti i učiniti ispunjenijim ljudima.

Rastemo u životu s većom spremnosti da bolje mislimo o sebi, da se više ne spotičemo na vlastita omalovažavanja, samosažaljenja koja nikuda ne vode i da smo iz dana u dan svesniji sebe i svojih misli.

Rastemo u životu sa smanjenjem razmaženosti i želje da budemo centar nečijeg sveta samo zato što to odgovora nekim našim interesima.

Rastemo u životu kada naučimo voleti i kada počnemo odbacivati stvari i ljude koji nam ne donose nikakvo dobro. Tada shvatamo da rast nije produženje centimetara i godina već produbljenje svesti o vlastitom životu i svim izazovima s kojima se on susreće i koje uspešno rešava.

Mario Žuvela

Izvor: Savjetnikuspjeha.com