Advertisements

U bibliotekama širom SAD potraga za zabranjenim knjigama

U SAD je u toku nedelja zabranjenih knjiga, tradicionalni događaj, čiji je cilj da se ukaže na centuru i naglasi neophodnost slobode čitanja. U Vašingtonu, sistem javnih biblioteka sakrio je širom glavnog grada stotine primeraka šest različitih knjiga, koje su možda zabranjene ili osporavane u nekim bibliotekama u školama u SAD.

Ljudi koji ih pronađu mogu da ih zadrže. Ekipa Glasa Amerike posetila je neke od knjižara u kojima kupci tragaju za besplatnim primercima knjiga koje žele da pročitaju.

U knjižari Duente Distrikt u Vašingtonu, Kejti Švarc pokušava da kompletira svoju kolekciju šest besplatnih zabranjenih knjiga. Uvijene su u crni papir i sakrivene među ostalim knjigama, koje se prodaju.

„Imala sam četiri od šest knjiga kada sam ušla, što znači da su nedostajale samo dve, a već ova prva koju sam otvorila je jedna koju do sada nisam videla nigde“, objašnjava.

S obzirom da u Vašingtonu nema zabranjenih knjiga, njoj je teško da poveruje da se to u SAD uopšte dešava.“

U Americi imate pravo da se izrazite o nečemu na koji god način smatrate da je odgovarajuće. Takođe je pravo svakog Amerikanca da izabere da izbegava stvari s kojima se ne slaže, a knjige je vrlo lako izbegavati, ako se s njima ne slažete“, kaže Kejti Švarc.

Lirik Prins naišla je na „Farenhajt 451“, naučno-fantastični roman u kojem su u američkom društvu knjige zakonom zabranjene, a svaku koja se pronađe vatrogasci spale. Neki ljudi protestuju zbog oštrog jezika i psovki, ili paljenja Biblije u toj knjizi.

Prins nije iznenađena da su neke knjige, poput ovog romana, koji je objavljen pre više od 60 godina, i danas zabranjene.

„Na mnogim mestima u ovoj zemlji nisu baš popularne progresivne ideje“, smatra Prins.

U ovoj javnoj bibiloteci u Vašingtonu, Linea Hegerti, direktorka Fondacije javnih biblioteka Vašingtona kaže da se među tim idejama mogu naći politička pitanja ili seksualna orijentacija.

„Porodice sa dva oca ili dve majke, na primer. Takođe, ponekad su zabranjene knjige o ratu, posebno ako govore o političkim pitanjima koja dovode do rata“, objašnjava Hegerti.

Među grupama koje su sponzori Nedelje zabranjenih knjiga je i Udruženje američkih biblioteka, koje svake godine sačinjava listu deset najosporavanijih knjiga, što znači da postoje zvanični zahtevi da se one izbace iz bibilioteka ili programa nastave. Džulijus Džeferson Mlađi iz Udruženja je u komisiji za intelektualne slobode te grupe.

„Neke od tema bi mogle da se bave LGBT, rasnim ili verskim pitanjima. Većina knjiga koje se zabranjuju… to potiče od roditelja, koji smatraju da te knjige nisu odgovarajuće za njihovu decu“, rekao je Džeferson Mlađi.

Džulijus kaže da je prema podacima koje ima Udruženje američkih biblioteka prošle godine osporeno oko 250. Dobra vest je da nema mnogo knjiga, koje na kraju zaista budu zabranjene.

Izvor: Rs.n1info.com

 

 

Advertisements

Posted on 10. oktobra 2017., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: