Књига Хиљаду верзија тебе коју је написала Клаудија Греј, објављена је ове године у издању издавачке куће Публик практикум из Земуна. Привукла је пажњу нашег поштованог писца, критичара, преводиоца и мог сарадника на блогу – Димитрија Јаничића. Прочитајте шта је о њој написао…

ПАРАЛЕЛНИ СВЕТОВИ

Фантастична књижевност ограничена је само пишчевом маштом. А машта је неисцрпна. Тако и ова књига Клаудије Греј  у преводу Маје Радивојевић доста вешто лута кроз могуће паралелне светове. Тачније, њена јунакиња Маргарет Кејн, сликарка. Њени родитељи су познати физичари, а уз то и реномирани проналазачи. Кћерка се није заразила физиком, она је почела да се бави сликарством. Но, у кући где се све врти око физике и математике, где су и талентовани млади студенти, и млада сликарка се може наћи у вртлогу авантура.

Време у коме се збива радња књиге није прецизно одређено. То је готово и немогуће, јер ходајући кроз паралелне светове лако се може залутати у прошлост, будућност је такође могућа, а садашњост се ретко тражи. Значи, све зависи од света у коме се нађемо. А сви ти светови, гле чуда, блиски су нам, у њима смо и ми, додуше у различитим издањима, али и са неким заједничким особинама са оригиналом. И појављујемо се у свим тим световима.

Могло би се рећи да у тим разноликим световима јесмо баш ми главом и брадом. А, опет, нисмо то ми, навике су нам нешто другачије, друштво у коме се крећемо није као оно у нашој стварности, немамо ни исто занимање, интерес околине за нас је другачији. Наш живот, па ни наш нестанак у неком од паралалних светова може, а не мора (вероватно зависи од заплета приче) да утиче на нас данашње, садашње, присутне у овој стварности и у околини коју сматрамо својом природном средином. Радознали физичари, разуме се, не остављају ту област на миру. Они истражују, покушавају да нађу начин путовања између тих светова, из једне димензије у другу.

Необично је, али ми не можемо да сретнемо себе другог у том другом свету, ми тамо постојимо као посебна личност, а наша садашња свест се пресељава у ту нову физичку личност друге димензије. Физичари су конструисали уређај за пролазак из једног у други свет. Тај уређај се у роману назива „Жар-птица“ (изгледа позајмљено из руских бајки). Гле чуда, цео тај уређај личи на интересантан привезак на огрлици.

Изузев тог детаља који ауторка није теоријски објашњавала, наша јунакиња Маргарет, успева да се креће између светова, залута и у прошлост у којој је принцеза на царском двору, све у покушају да спасе оца. У ту очеву несрећу је, према њеном закључку у првом тренутку, умешан један од студената њеног оца и она намерава да га ликвидира. Но, не лези враже, ствари и нису баш онакве какве су се у почетку чиниле, па се велика мржња трансформише у велику љубав. Криминал између паралелних светова пружа друкчије могућности заплета, што ауторки омогућава да покаже богатсттво своје маште.

Разуме се, многе ствари нису онакве каквим смо их видели. Ни историја није онаква какву смо учили. Има доста разлика, али и доста сличности паралелних светова. Уосталом, то зависи и од вашег стрпљења да дубље завирите у маштовитост писца.

Роман је коректно написан, на моменте узбудљив, али не увек уверљив. Ипак, иако ауторку не очекује Нобелова награда, ова књига може да вам учини угодним и забавним неколика поподнева.

Приказ написао Димитрије Јаничић, Београд