Advertisements

Međunarodni dan pismenosti

UNESCO je 17. novembra 1965. proglasio 8. septembar Međunarodnim danom pismenosti. Ovaj praznik prvi put je obeležen 1966. Njegov cilj je da se istakne važnost pismenosti za pojedince, zajednice i društva. Svake godine na ovaj dan UNESCO podseća međunarodnu zajednicu na status pismenosti I obrazovanje odraslih na globalnom nivou. Proslave se održavaju širom sveta.

Opštom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine priznato je pravo na obrazovanje, a time i pravo na pismenost. Dve su deklaracije otišle još dalje, tako je u Deklaraciji iz Persepolisa (1975.) rečeno: „Pismenost nije sama sebi svrha. Ona je temeljno ljudsko pravo”, a Hamburška deklaracija iz 1997. naglašava kako je pismenost, koja u širem smislu obuhvata znanje i veštine koje su potrebne svima u svetu brzih promena, jedno od osnovnih ljudskih prava.
Najnoviji podaci Unesko-a pokazuju da je više od 900 miliona odraslih ljudi u svetu nepismeno. To znači da jedan od pet punoletnih ljudi na planeti još ne zna da čita i piše, a dve trećine od tog broja čine žene. Prema podacima kojima raspolaže Unesko, čak 113 miliona dece ne ide u školu, pohađa je neredovno ili ju je napustilo. Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.
U Srbiji danas ima oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili samo sa nekoliko razreda. Prema popisu stanovništva, iz 2002. godine, u Srbiji je bilo više od 20% odraslih preko 15 godina starosti, koji nisu završili osnovnu školu, a čak 50% onih koji su završili samo osnovnu ili su funkcionalno nepismeni. Najviša stopa nepismenosti beleži se u južnoj i istočoj Srbiji a pored mladih ugroženi su i odrasli, uglavnom žene, iznad 50 godina… Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 % ima fakultetsku diplomu.
Koncept pismenosti nekada je podrazumevao savladavanje veštine čitanja i pisanja. Od šezdesetih godina XX veka pristupa se funkcionalnom opismenjavanju, koje podrazumeva da osoba ima mogućnost da ispravno čita, piše i govori uz razumevanje, kao i da ima poznavanje potrebnih veština sporazumevanja.
Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se definiše kao prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr).
Rezultati istraživanja i dalje pokazuju koliko je onih koji ne poseduju elementarno znanje pisanja i čitanja. Pored mladih, obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva sada je i u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer lobalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike.
Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu „stupa“ i takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu. Tu prednjači razvoj onoga što se naziva „Mass Self Communication“ (MSC), odnosno masovna individualna komunikacija. Tehnički gledano, MSC je internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.

Izvor:

Dan po dan

Advertisements

Posted on 8. septembra 2017., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: