Обично се мисли да спремност (зрелост) за полазак у школу подразумева ниво развоја интелектуалних и перцептивних способности, као и ниво знања и вештина школског типа. Међутим, треба истаћи да постоји још много фактора који су битни за успешан почетак школовања новог првака. Овде ћемо поменути оне који се сматрају најважнијим узимајући у обзир карактеристике школског система и неке општеприсутне захтеве на почетку основношколског образовања.

Тешко је дефинисати појам спремности за школу. Њиме се  обухватају различите карактеристике детета, пре свега ниво развоја одређених функција и степен усвојености неких знања и вештина. Ради прегледнијег описа ове карактеристике можемо поделити на физичке, социо-емоционалне, карактеристике развоја говора и комуникацијских вештина, когнитивне и бригу о себи.

ФИЗИЧКА ЗРЕЛОСТ

Одређене физичке карактеристике потребне су ради успешне адаптације на организацију живота и рада у школи. Као најважније истичу се развој чулних органа (вида и слуха, пре свега), ниво развоја тзв. крупне моторике и ниво развоја фине моторике. С обзиром да развој ових функција није уједначен код све деце, јако је важно да се рад са ученицима индивидуализује колико год је то могуће.

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНА ЗРЕЛОСТ

Најважније карактеристике социо-емоционалне зрелости детета потребне за успешну адаптацију на школске услове јесу:

• примереност емоционалних реакција ситуацији
• добра фрустрациона толеранција и афективна контрола
• прихватљив начин испољавања љутње и беса
• претежно позитивно расположење
• прихватање норми понашања у школи без већих тешкоћа
• способност одвајања од родитеља без ометајућих емоционалних реакција
• способност да се укључи у узајамне интеракције са вршњацима
• способност да решава сукобе преговарањем и компромисом
• способност да формира пријатељске односе са вршњацима

РАЗВОЈ ГОВОРА И КОМУНИКАЦИЈСКИХ ВЕШТИНА

Ово су такође, функције које се развијају различитом брзином код деце. За успешно прилагођавање на школу најважније је да дете добро артикулише гласове,  да разуме туђи говор и јасно изражава своје мисли и потребе, да одржава конверзацију, слуша, поставља питања и одговара на њих, да разуме и примерено користи невербалне сигнале попут гестова, израза лица, контакта очима, просторне близине.

КОГНИТИВНА ЗРЕЛОСТ

Когнитивне функције најважније за почетак школовања јесу способност вољног усмеравања и одржавања пажње, памћење (нарочито опсег тзв. радне меморије), логичко мишљење (пре свих операције класификовања и хијерархијског организовања појмова), способност планирања и организовања сопствених акција усмерених ка задатом циљу.

САМОСТАЛНОСТ И БРИГА О СЕБИ

Самосталност у тоалету, трпезарији, вештине облачења и свлачења уз минималну помоћ, препознавање и чување својих ствари, добра процена ризика по сопствено здравље и безбедност, вештине су које се очекују од детета које полази у први разред.

Важно је истаћи да све што је до сада наведено не представља нужне услове за добру адаптацију на школу. Сасвим је уобичајено и природно да дете приликом поласка у први разред не влада неким од жељених вештина, или је брзина развоја неке од функција спорија од просечне. У таквим ситуацијама родитељи и старатељи могу предузети одређене акције које ће поспешити развој. На пример, корисно је повећати очекивање од детета да преузима одговорност, охрабривати га да изграђује пријатељске односе са вршњацима, читати му и нудити књиге, сликовнице, бојанке, играти игре које укључују бројање и препознавање облика, развијати позитиван став према школи и награђивати уложени напор детета, а не само успех.

У принципу, једноставан рецепт за припрему детета не постоји. Све активности треба да се прилагоде индивидуалним карактеристикама будућег првака.

Иако смо рекли да потребна знања, вештине и способности нису апсолутни предуслов већ више циљ коме се тежи, постоје ситуације и карактеристике понашања на које треба обратити пажњу и када је оправдано потражити професионалну помоћ. На пример, могу се очекивати тешкоће у прилагођавању на школу  уколико дете:

• постаје веома фрустрирано кад му се поставе нови захтеви
• није у стању да поступа у складу са добијеним инструкцијама
• у великој мери зависи од родитеља кад је у питању самопомоћ (облачење, на пример)
• тешко разуме говорне поруке и отежано изражава своје мисли и потребе говором
• има проблем да разуме последице свог понашања
• има проблема у интеракцији са вршњацима.

Текст написао Слободан Павловић, психолог