Skele na Golubačkoj tvrđavi, koja je u rekonstrukciji od 2014, upozoravaju da će još jedan rok za završetak obnove ovog važnog srednjovekovnog spomenika biti probijen. Gotovo od kada su počeli radovi, koje finansira Evropska unija preko austrijske razvojne agencije „Ada“, za koje je kao izvođač izabrano beogradsko preduzeće „Ornament“, a za stručni nadzor „Safež“, ne prestaju sukobi oko toga kako se realizuje projekat arhitekte Marije Jovin, na osnovu koga je država dobila donaciju od 6,6 miliona evra.

Bez obzira na to što je projekat Marije Jovin dobio građevinsku dozvolu, Stručni savet Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražio je novo idejno rešenje za revitalizaciju golubačke palate, koje su izradili Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović. Time je originalni projekat značajno izmenjen, bez ikakvih konsultacija sa autorom. Zbog toga je Marija Jovin uputila pismo Stručnom savetu i ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću.

– Da li ministar kulture zna da će, potpisujući Mere tehničke zaštite koje mu je dao Stručni savet Republičkog zavoda, na kraju dobiti objekat koji je pola srednjovekovna tvrđava, pola savremeni poslovni objekat – navela je Marija Jovin. – Ne sumnjam da iza svega ovoga stoje razlozi uvećavanja cene rekonstrukcije palate, ali sam sigurna da je svaka cena za ovakvu nerazumnu intervenciju prevelika. Ako se izvede, slika polustaklene palate, u Golupcu će biti slika Republičkog zavoda i njegovog Stručnog saveta.

Prema mišljenju našeg uglednog arhitekte i ova intervencija na njenom projektu, samo je nastavak neodgovornog ponašanja prema našoj kulturnoj baštini.

– Obijale su se srednjovekovne spojnice sa kula i fugovale čitave fasade. To je potpuno konzervatorski neprihvatljivo, jer se potire autentičnost i istoričnost originalnog izgleda kula – kaže Jovinova.

Njen projekat je, kako naglašava, menjan u dogovoru sa izvođačem i stručnim nadzorom, kako ističe isključivo u cilju povećanja cena i izvlačenja novca iz donacija. Smatra da je bila isključena iz donošenja odluka, jer je odbila sve dogovore „u četiri oka“, zato što se oni protive njenoj profesionalnoj etici.

– Kada je u pitanju objekat palate, kao projektant sam odmah na početku rada izvođača, dostavila investitoru i stručnom nadzoru statičku dopunu projektantskog rešenja, kojim je rešeno fundiranje i pitanje mašinskih instalacija u suterenu, ali je stručni nadzor odbio da ga realizuje. Arhitekta Siniša Temerinski, koji je obavljao konzervatorski nadzor, smenjen je na zahtev Austrijske razvojne agencije, jer je tražio da izvođač radi po projektu i nije dozvoljavao da koristi cement, pa je Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda odredila Branu Stojković Pavelku, Dragana Todorovića i Snežanu Jejić za nadzor. Oni su prvim dopisom odobrili izvođaču korišćenje cementa.

Projekat Zavoda sa staklenom fasadom

Kako otkriva Jovinova iz računice izvođača vidi se da je rad sa cementom jeftiniji nego sa krečnim malterom, čime se na nivou cele tvrđave „štedi“ oko 90.000 evra. Taj novac, tvrdi, ostao je „Ornamentu“, umesto da bude utrošen na adekvatnu obnovu tvrđave.

– Temerinski je ukazao u svom izveštaju o toku radova, koji je uradio po nalogu Skupštine preduzeća „Tvrđava Golubački grad“, i na izvlačenje para od donacije putem manipulacije sa količinama, koje obavljaju „Safež“ i „Ornament“, uvećavajući na nekim objektima količine i po pet puta i sakrivajući to novim fugovanjem – naglašava sagovornica. – Tokove novca neka istražuju organi kojima je to posao, ali smatram strašnom činjenicu da se tvrđava Golubac, koja je do ovih radova bila gotovo nedirnuta, uništava cementnim malterom, nestručnim zidanjem i obijanjem starih spojnica iz svih faza i ujednačavanjem izgleda novim spojnicama. A to je rezultat pogubnog koruptivnog uticaja građevinske mafije, kojim se gazi stručni i profesionalni odnos prema spomeniku.

NASILjE NAD SPOMENIKOM

– Moj projekat za tvrđavu Golubac je urađen prema uslovima Republičkog zavoda i ima njegovu saglasnost – objašnjava Marija Jovin. – Primenjeni postupci su rekonstrukcija i konzervacija. Sada, posle izvedenih trideset odsto radova to se menja i pola palate se konzervira, novi deo se dodaje kao omalterisan, a drugi kao savremena fasada u staklu i to sa obrazloženjem da je potrebno više svetla za buduću namenu! Na kulama se obijaju sve fasade i potiru faze i sve ujednačeno fuguje, a na palati će se razdvajati staro i novo staklenom fasadom?! Ko dozvoljava ovakvu glupost i nasilje nad spomenikom?! U mom projektu nema nikakvih izleta u „savremene materijale“, već se rekonstrukcijom zadržava slika srednjovekovnog objekta.

Izvor: Večernje novosti