Advertisements

Misteriozni Justinijanov grad koji je bio najlepši u Srbiji

Izložba „Gradina na Jelici. Utvrđeni centar u Iliriku VI veka i višeslojno arheološko nalazište“ autora prof. dr Mihaila Milinkovića biće otvorena danas u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

 16011261445900659d9cb74226724720_v4_big

Izložba je prvobitno inicirana u Narodnom muzeju u Čačku 2014. godine povodom obeležavanja 30 godina istraživanja na lokalitetu Gradina, na planini Jelici, u blizini Čačka, pod rukovodstvom Milinkovića. Sada će u skoro dvostrukom obimu i sa novim nalazima biti predstavljena javnosti u Galeriji SANU.

Milinković je rekao Tanjugu da se na lokalitetu Gradina od 1984. u kontinuitetu vode arheološka istraživanja, kao projekat pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

„Još od vremena mlađeg kamenog doba čovek je nastanio Gradinu kao strateški vis, to se nastavilo kroz bronzano, starije gvozdeno i mlađe gvozdeno doba, kada nastupa period od 1.000 i nešto godina kada Gradina nije bila nastanjena da bi u vreme cara Justinijana, koji je vladao od 527. do 565. godine, na tom mestu bio podignut novi grad, čije se ime ne zna“, ispričao je on.

Milinković je kazao da su unutar grada konstantovane zasebno branjene četvrti na površini od 22 hektara, pronađene bazilike, ukupno pet crkava, na dva mesta sa tragovima živopisa, koji će biti izloženi u Galeriji SANU, a spadaju u retke sačuvane tragove crkvenog živopisa iz 6. veka.

„Slikarstvo u grobnicima, koje takođe imamo iz tog vremena, nije mogao svako da vidi te će ovo biti retka prilika. Izloženi su i delovi crkvenog kamenog nameštaja, reljefno obrađenog, delovi oltarnih pregrada i reljefni komadi iz zgrada koje su ljudi koristili za stanovanje. Tu imamo žanimljive figuralne kapitele od kojih se za jedan može reći da je možda i najlepši u Srbiji“, rekao je autor izložbe.

Milinković je pomenuo i nekoliko stotina sitnih nalaza od praistorijskog do ranosrednjovekovnog perioda, sa kojim se život na Gradini završio tokom 9. veka, a ranovizantijskom periodu, koji je bio glavni, pripada najveći broj nalaza – oprema kuće, lični predmeti, kopče i fibule, predmeti koji nisu imali samo funkciju nakita već i namenu, novac, merni instrumenti, alat.

„Možda će neki posetioci biti iznenađeni da su i tada postojala klešta sa graničnikom. Tu su i ogromne udice za krupnu ribu, iako su pronađene na vrhu planine, što samo svedoči da su ljudi silazili do Zapadne Morave, a biće izložen i alat koji otkriva delatnosti stanovnika vezane za brdsku poljoprivredu i rudarenje“, rekao je on.

Milinković kaže da u pisanim dokumentima iz tog vremena nema podataka o rudarenju, ali ima arheoloških nalaza koji ukazuju na to. „Arheologija dobija prevagu nad istorijom u popunjavanju mozaika koji se može nazvati rekonstrukcijom istorije“, primetio je autor izložbe i rukovodilac istraživanja na Gradini. On je konstatovao i da su arheološke izložbe vrlo retke i obično se kaže da jedan arheolog napravi jednu ili dve velike izložbe tokom života. „Mislim da će biti osveženje pogledati amfore, ranovizantijske, mediteranske, figuralne kapitele i sav taj zanimljiv sitan inventar“, dodao je Milinković.

Eksponati, uglavnom iz fonda Narodnog muzeja u Čačku, ali i Arhiva SANU, njih 507, grupisani su hronološki, tematski, prema nameni – od onih vezanih za istorijat istraživanja, do nalaza praistorijskog, rimskog, ranovizantijskog i ranosrednjovekovnog perioda. Postavka nastoji da prikaže sve raspoložive materijalne tragove života ljudi u pomenutim periodima, a dominira materijal iz ranovizantijskog vremena.

Izvor: b92

Advertisements

Posted on 2. maja 2017., in Iz istorije, Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: