Zavist je slepa i nezasita. Drevna istina, kazana i napisana toliko puta, ali samo onaj ko je to na svojoj koži osetio može da zna i oceni svu težinu te istine. U očima zavidna čoveka ovaj naš svet je pravi raj, a svi mi ljudi smo blaženi rajski žitelji, jedini on je zarobljenik pakla, lišen mira i sreće i svakog ljudskog dobra. I tu se ništa ne da promeniti ni popraviti. Dok postoji, on će vam zavideti, vama i svim ljudima oko sebe, sve do onog najnesrećnijeg od nesrećnih među živima. Zavideće vam i zbog onog što imate ili što biste, prema njegovom sudu, mogli imati, kao i zbog onog čega nemate i nećete nikad imati. Jer, zavidljivci vam često pripisuju dobra i preimućstva kojih nemate, kite vas kao novogodišnju jelku sjajem i bleskom, samo da bi mogli da tako pravdaju svoje osećanje gorke zavisti. – Ivo Andrić

Izvor: Znakovi pored puta