Čuveni australijski muzičar Nik Kejv čini se ima specifičnu metodologiju za sređivanje misli i beleženje ideja, koje ređa po azbučnom redu.

Umetnik i društveni aktivista Kit Haring vodio je dnevnik 1979. godine, a osim zapisivanja svojih misli u njemu je lepio i delove novinskih članaka.

Prikaz jedne od svezaka Marka Tvena iz 1884., dok je pokušavao da smisli ime jednog od svojih junaka u komadu koji je tada pisao.

Dnevnik Merilin Monro koji prikazuje haotičnost misli jednod od najvećih seks simbola koje je Holivud iznedrio.

Ni sveska Kurta Kobejna nije bila preterano uredna, a frontmen „Nirvane“ je pravio i puno crteža, tu i tamo beležio po neki stih, misao…

Herman Melvil, autor „Mobi Dika“ takođe je vodio dnevnik, a rukopis mu je bio izuzetno krupan, mada ne i previše razgovetan.

Jedna od mnogobrojnih svezaka koje su ostale iza Leonarda da Vinčija. Ova prikazuje izradu grnčarskog točka.

Beležnica Miltona Glasera, jednog od najpoznatijih američkih grafičkih dizajnera prepuna je skica i crteža.

Dnevnik Dženifer Egan, američke književnice prikazuje jednu od njenih kratkih priča u začetku.

Meksička slikarka Frida Kalo pravila je veoma živopisne i šarene dnevnike, a svoje misli je dekorisala nekim crtežom.

Šarlota Bronte, britanska spisateljica pisala je u svakom slobodnom trenutku, a ovako je izgledao njen dnevnik 1836. godine.

Otac teorije relativiteta Albert Ajnštajn vodio je dnevnik za vreme svog proputovanja po Americi.

Kultni pisac Džek Keruak razrađivao je likove iz svojih romana u svesci, pre nego što bi oživeli kroz pisaću mašinu.

Pronalazač Tomas Edison bio je disciplinovan čovek, te je sve svoje obaveze koje treba da završi u toku dana uredno popisivao u svesku.

Dejvid Foster Valas, američki pisac i esejista upravo je na ovim stranicama napravio prvi nacrt za „The Pale King“.

Izvor: Blic