Уџбенике, па и новине, обавезно штампати ћириличним писмом, а издаваче обавезати да књиге штампају подједнако ћирилицом и латницом, каже песник. Дечији писац Љубивоје Ршумовић сматра да би ћирилицу требало посебно заштити као национално добро од стратешког значаја. „Заштитили смо медведе и даброве, чак и зечеве, што је у реду, али за њих постоји ловостај, време кад их ловци чувају, а за ћирилицу нема ловостаја, уништава је свака покондирена шуша“, каже Ршумовић за Новости.

Према његовим речима градови би требало да донесу кодексе о употреби ћирилице у оглашавању, на фирмама и пословним састаницма и папирима. Наравно, каже песник, у саобраћању са странцима употребљавати латиницу, ако је то њихово писмо. Уџбенике, па и новине, обавезно штампати ћириличним писмом, а издаваче обавезати да књиге штампају подједнако ћирилицом и латницом.

„У Србији су обичајни закони увек били јачи од писаних. Ми морамо, најпре код деце, па онда даље, стварати навику да користе ћирилицу. Казнама се код Срба готово ништа не постиже. Али, ако би се донео леx специалис са предвиђењим казнама за кићење фасада латиницом и страних речи можда би се кренуло са мртве тачке. Те казне морале би да буду ригорозне, и у надлежности комуналне полиције“, рекао је Ршумовић.

Извор: Nedeljnik.rs