Advertisements

Kapitalno izdanje: cela Sikstinska kapela na 870 strana

Sikstinska kapela reprodukovana je do najsitnijeg detalja u novom trotomnom izdanju na kojem su Vatikanski muzeji radili pet godina. Preko 270.000 digitalnih frejmova, sa 99,9 odsto preciznosti, nalazi se u knjizi od 870 stranica od kojih je više od 220 štampano u razmeri 1:1, uključujući i „Stvaranje Adama“ i lice Isusa iz „Strašnog suda“.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Knjiga je štampana u ograničenom tiražu od 1.999 primeraka i prodavaće se po ceni od 12.000 evra. Namenjena je mahom bibliotekama i kolekcionarima.

Teška je 9 kilograma a neke stranice, kada se sasvim otvore, dimenzija su 60×130 cm.

– Koristili smo specijalan softver za postprodukciju da dobijemo dubinu, jačinu, toplinu i nijansiranost kolorita. Svaka stranica štampana je iz šest puta – kazao je Đorđo Armaroli iz italijanske izdavačke kuće „Scripta Maneant“.

Fotografi su slikali tokom 65 noći između 19h i 2h, kada je kapela, u kojoj se biraju pape, bila zatvorena za posetioce. Poslednji put sve freske u kapeli fotografisane su između 1980. i 1994.

Sem što će oplemeniti nečiju biblioteku, knjiga će pomoći i u budućim restauracijama.

– Ovo će nam omogućiti da ubuduće pratimo promene na svakom kvadratnom centrimetru kapele u odnosu na danas – rekao je Antonio Paoluči, nekadašnji načelnik muzeja i poznavalac Sikstine svetskog ugleda.

Tu se nalaze i pod od mozaika i freske iz 15. veka umetnika poput Botičelija, Peruđina ili Girlandaja koji su dugo bili u senci Mikelanđela, autora tavanice i oltarskog zida.

Kapela je ime dobila po papi Sikstu IV koji ju je restaurirao 1477-1480. Svoju slavu duguje freskama u enterijeru, naročito tavanici (1512) i „Strašnom sudu“ (1535-1541) u oltaru koje je naslikao Mikelanđelo.

No, pre njega su, tokom Sikstove vladavine, na oslikavanju bili angažovani drugi umetnici: Sandro Botičeli, Pjetro Peruđino, Pinturikjo, Domeniko Girlandajo i Kozimo Rozeli koji su radili na scenama iz Mojsijevog i Hristovog života.

Te freske su završene 1482. i papa Sikst IV je 15. avgusta 1483. tu održao prvu misu. Tom prilikom je osvetio kapelu i posvetio je Bogorodici.

Za vreme pape Julija II Mikelanđelo je radio na tavanici. Taj projekat je, veruje se, promenio tok zapadne umetnosti i smatra se jednim od najvećih umetničkih dostigunća u ljudskoj civilizaciji.

U sasvim drugoj atmosferi, nakon Velike pljačke Rima, Mikelanđelo se vratio ovoj kapeli u četvrtoj deceniji 16. veka i naslikao „Strašni sud“, pod patronatom papa Klementa VII i Pavla III.

Kapelu danas posećuje oko 20.000 ljudi dnevno.

Izvor: Blic

Advertisements

Posted on 11. marta 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: