Збор у Орашцу

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.

Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтели да прихвате.

Преамбула Сретењског устава

После тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор српских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен Први српски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.

У Србији су 15. и 16. фебруар нерадни дани.