Pojedini autori, pak, smatraju da je taj strah neutemeljen, jer knjiga preuzeta sa Amazona zaštićena je takozvanim DRM (Digital Rights Management) sistemom i ne može se kopirati tek tako sa uređaja na uređaj. Kao još jedna bitna prepreka za razvoj elektronskog izdavaštva u Srbiji navodi se činjenica da su u našoj zemlji računari još uvek nedovoljno rasprostranjeni i da je broj korisnika Interneta nizak.

Ipak kao ideja, distribucija elektronskih knjiga za fakultete i javne biblioteke predstavlja strateški važan korak koji bi mogao da doprinese smanjenju nelegalnog fotokopiranja knjiga, pravljenja takozvanih ridera i sl., jer bi na osnovu sporazuma izdavača i fakulteta, odnosno javne biblioteke, studenti i korisnici biblioteka mogli da uz člansku kartu, odnosno indeks, dobiju pristup elektronskim izdanjima pojedinih izdavačkih kuća.

Sreten Ugričić, književnik i bivši direktor Narodne biblioteke Srbije, kaže da za elektronsko čitanje kod nas još uvek nema minimuma neophodne infrastrukture – ni tehnološke, ni privredne, ni kulturološke. Da bi ekonomija i kultura elektronske knjige funkcionisale, potrebno je da imate sajtove sa mnoštvom elektronskih naslova opremljenih softverski tako da se lako pretražuju, naplaćuju i prebacuju na vaš lični računar, na čitač za e-knjige, tablet računar ili na vaš multifunkcionalni mobilni telefon. To znači, potrebno je da imate kvalitetnu širokopojasnu Internet konekciju dostupnu većini građana, i da ti građani imaju odgovarajuće uređaje, fiksne ili mobilne, svih navedenih vrsta i performansi. Takođe, potrebno je da ti građani, svih profila, imaju potrebu, naviku i motivaciju da se obrazuju, zabavljaju, saznaju, usavršavaju i oplemenjuju, pored svih drugih medija, kanala i nosilaca informacija, još i koristeći prednosti i specifičnosti elektronskog izdavaštva i distribucije.

Sličnog je mišljenja i Vladislava Gordić-Petković, univerzitetski profesor i književni kritičar, koja smatra da će, ako ništa drugo, besparica naterati naše pisce i naučnike da objavljuju u elektrosferi, jer je publike za umetničku književnost i naučnu literaturu sve manje, a državni fondovi i pojedinačni izdavači imaće sve manje motiva da finansiraju nekomercijalne poduhvate. Sa druge strane, izdavači se ipak plaše da bi njihova delatnost prestala da ima smisla budu li sa štampanog teksta prešli na hipertekst. Vladislava Gordić-Petković smatra da bi enciklopedije, rečnike, leksikone i priručnike trebalo koristiti kao elektronska izdanja, jer je pretraživanje tako mnogo jednostavnije. Nauka o književnosti takođe mnogo dobija sa elektronskim bazama podataka jer se pitanja retorike, stilistike, frazeologije i ostalih jezičkih i tematskih aspekata književnog dela lakše istražuju elektronski. No elektronsko izdavaštvo kod nas neće uzeti maha sve dok su kompjuter i laptop većinskom delu Srbije samo sredstvo za razbibrigu, a ne za rad.

Pojedini autori smatraju da će Amazon otvoriti pregradu za knjige na srpskom jeziku čim bude uvideo interesovanje, a to će se, po njihovom mišljenju, pre ili kasnije neminovno desiti. Iz te perspektive, izgleda kao da će se u budućnosti knjige štampati samo ako bude bilo potrebno da ih autori potpisuju, što, kao što smo već govorili, ipak nije slučaj.

Region

U odnosu na Srbiju, tehnologija se u Hrvatskoj brže razvija, tako da su u toj zemlji već dva mobilna operatera omogućila korisnicima da preuzimaju željene naslove na pametne telefone (smartphone) i da ih plaćaju preko računa. U ponudi je više od 200 naslova na hrvatskom i nekoliko desetina hiljada na engleskom. Roman Devojčica koja se igrala vatrom, deo popularne trilogije Stiga Laršona, u klasičnom izdanju u Hrvatskoj košta 20 evra, a u elektronskom osam evra.

Svakako, ljudi koji čitaju na engleskom jeziku su oni koji najbolje, najranije i najviše prihvataju elektronske knjige, ali ono što može da iznenadi jeste činjenica da je u Sloveniji juna 2013, neverovatnih 70% od 100 najprodavanijih e-knjiga bilo upravo na engleskom jeziku. Ovu činjenicu nikako ne smemo da zanemarimo, i navešćemo primere da u Nemačkoj recimo na engleske naslove odlazi samo 1% na listi najboljih 100 knjiga, u Italiji 3% a u Francuskoj svega 2%.

Zato možda ne iznenađuje podatak da je na majušnom slovenačkom izdavačkom tržištu, koje je procenjeno na 80-100 miliona evra, više od 6000 naslova objavljeno svake godine. Ipak, skorašnja istraživanja pokazuju da je od tih 6000, do 4500 naslova objavljeno za prodaju na tržištu, dok ostatak odlazi na izveštaje i korporativne spise. Naravno, ovo ne umanjuje vrednost činjenice da su Slovenci strastveni čitaoci koji čitaju i na maternjem i na engleskom, pa čak i na nemačkom, a strani se naslovi uopšte ne odvajaju na zasebnim odeljcima već leže na policama uz domaće naslove. U prilog čitalačke pasije ide i brojka koja govori da u proseku stanovnik ove zemlje godišnje pozajmi čak 12 knjiga.

Što se tiče elektronskog izdavaštva, 2013. godine u Sloveniji su se pojavile čak 2 platforme za e-knjige: Biblos i Emka. Biblos koja je u vlasništvu Studentske založbe je počela kao bibliotekarska platforma u saradnji sa slovenačkim državnim bibliotekama i ubrzo registrovala više od 7000 korisnika e-knjiga. U septembru iste godine, Biblos je ponudio korisnicima mogućnost da kupuju elektronske knjige sa bibliotekarske platforme ukoliko se na stanju ne nalazi knjiga koju žele da pročitaju. Mladinska knjiga je otvorila svoju e-platformu u julu sa 200 naslova, među kojima su u većini bili bestseleri.

Pošto su informacije kojima baratamo u ovom tekstu pomalo zastarele zbog izveštaja i statistika koji se objavljuju na godišnjem ili čak dvogodišnjem nivou, samo ćemo napomenuti da je prodaja e-knjiga u Sloveniji u 2013. u odnosu na 2012. godinu porasla za 300%, a da se dostupnost e-naslova duplirao, a ovde možda takođe valja spomenuti činjenicu da je kupovinja e-knjiga preko Apple store-a omogućena samo u Sloveniji dok to nije moguće u ostalim zemljama u regionu. Ipak, prodaja e-knjiga i dalje zauzima manje od 1% na tržištu, a samo Mladinska knjigaStudentska zalozba istrajno objavljuju e-knjige uz štampana izdanja. Autori koji se čitaju su oni koji vladaju i u papirnom formatu, pa su zato najviše zastupljena imena kao što su npr. E.L.James, Dan Brown, Jonas Jonnason i Sylvia Day. Ono što je takođe zanimljivo jeste da e-knjige podležu uobičajnom porezu od 22% dok su štampane knjige i dalje privilegovane i porez se računa po smanjenoj stopi od 8,5%.

Na žalost, informacije o razvijanju e-izdavaštva u Makedoniji, Crnoj Gori kao i Bosni i Hercegovini su i dalje veoma slabe.

Srbija

Uprkos svim preprekama, izdavači u Srbiji su svesni da elektronska knjiga predstavlja budućnost izdavaštva i da moraju da idu u korak s vremenom. Sporadično se koriste neki vidovi promocije i dodatne animacije čitalaca preko veb sajtova izdavača, mogućnost besplatnog preuzimanja delova teksta u elektronskoj formi i sl. Da bi izdavači iskoristili mogućnosti Interneta, imaće iste teškoće kao da su u knjižari – treba dovesti ljude na sajt i, kad su već tu, navesti ih da nešto i kupe. Postavljanje i održavanje veb strana košta daleko manje nego distribuiranje materijala u štampanom obliku, a potencijalna publika je milionska.

Srpsko tržište je proceneno na 50-70 miliona evra (bez udžbenika). Do sada nije postojala platmorma za elektronske knjige, jer se lokalni izdavači boje ulaganje u platformu koja neće doneti dobit. Na srpskom jeziku moguće je objaviti na platformama kao što je Apple store i Kobo, ali usluga objavljivanja knjiga na Amazonovoj platformi KDP ne stoji u skoroj budućnosti.

Ipak, stvari su se na tom polju u Srbiji pomakle, pa se dosta izdavača odlučilo da pruži mogućnost čitaocima da čitaju elektronska izdanja, iako većina njih još uvek nudi samo pdf-ove i opciju čitanja preko pametnih telefona, a nema opcije za Kindl i Poketbuk.

Izdavačka kuća Laguna objavila je u maju 2011. godine svoju prvu elektronsku knjigu Čista slika Srbije, koju je moguće besplatno preuzeti sa njihovog sajta iako knjiga u PDF-u, što, kako smo govorili već na ovom blogu nije elektronska knjiga jer se može kopirati.

Pored toga, izdavačka kuća Clio napravila je prvi korak u polje elektronskog izdavaštva na Sajmu knjiga 2009. godine. Pored 26 naslova koji su se pojavili u tradicionalnoj, štampanoj formi, isti broj naslova pojavio se i u elektronskom obliku. Clio je svojim čitaocima ponudio mogućnost da kupe 30% sadržaja knjige u elektronskom obliku (koji im se zatim šalje na mejl), a ukoliko posle čitanja tih 30% teksta požele da pročitaju celu knjigu i imaju je i u štampanom obliku, omogućeno im je da taj naslov kupe u pretplati. Uz uplatu 50% cene štampanog izdanja pretplatnici dobijaju 30% teksta u elektronskoj formi i štampano izdanje knjige po njenom objavljivanju. Clio takođe sarađuje i sa Novinarnicom, koja uglavnom objavljuje elektronske novine i časopise, ali i knjige u PDF formatu.

Ovde takođe treba spomenuti i izdavačku kuću Rašić koja nudi e-knjige u EPUB formatu, ali koje nakon uplate stižu na vaš mail čime je opet omogućena piraterija.

Ipak, dobre vesti stižu iz izdavačke kuće Geopoetika koja je uvela kupovinu e-knjiga kod njih na sajtu u EPUB formatu, doduše samo za tablete i novije generacije čitača, ali ovo je svakako veliki korak napred za elektronsko izdavaštvo u Srbiji. Iz Geopoetike javljaju da su za e-knjige uglavnom zainteresovani stranci, studenti ili ljudi koji se sele, dok je najmnogobrojnija čitalačka publika i dalje u penziji i ostaje verna papirnom izdanju.

Na žalost, piraterija u Srbiji je i dalje na nezavidnom nivou, pa se tako vrlo lako mogu skinuti filmovi, muzika kao i naravno e-knjige u PDF formatu. Kao rezultat, domaći izdavači se pribojavaju piraterije i nisu radi da izlažu svoja izdanja u sajber prostoru usled straha od piraterije.

Ako se od mene očekuje da na kraju ovog serijala dam neku prognozu, neka to bude ovo: verovatno će, bar još neko vreme, biti na snazi ona stara Hegelova podela na carstvo nužnosti i carstvo slobode. U carstvu nužnosti imaćemo svakako posla sa elektronskom knjigom i svim drugim elektronskim i digitalnim novotarijama, a u carstvu slobode imaćemo upravo slobodu da biramo između štampanih i elektronskih knjiga.


Ovaj post je napisan zajedničkim snagama sa autorkom ovog bloga, a iskreno se nadamo da vam se dopao ceo serijal o elektronskom izdavaštvu. Inače, sledeći put sledi Sonjin tekst sa utiscima sa 2. Industrijskog Foruma u Poljskoj gde je serijal Digitalni Gutenberg gostovao! 🙂 Ko ne znaSonja Ocić ljubimče radi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava, drži master iz filologije, kulturologije, i trenutno završava doktorske studije na smeru kulture i medija na Fakultetu političkih nauka. Ovaj blog možete podržati tako što ćete kupiti knjigu Talasanje“ koja je samo određeno vreme dostupna na Amazonu, ili možete prosto lajkovati ako vam je zanimljivo ili potražiti druge interesantne tekstove na blogu.