Advertisements

Zabavnije je pisati nego biti žena

Saradnica „POP & Kultura“ Sanja Domazet napravila je prikaz tri nove biografske knjige koje su se pojavile u našim knjižarama – „Pegi Gugenhajm“, „Petar Veliki I i II tom, Njegov život i svet“ i „Staljinova kći“.

Nedavno se u izdanju izdavačke kuće “Clio” pojavila knjiga “Pegi Gugenhajm”, iz pera Fransin Proz (sa engleskog preveo Konstantin Cicimelis).

Evo još jednog dela o slavnoj, kontroverznoj kolekcionarki savremene umetnosti i njenom životu.Ona je tvrdila da nije kolekcionar umetničkih dela. “Ja sam muzej”, govorila je. Nikada nije bila umetnica, ali jeste bila fascinirana umetnošću. Nepogrešivo je prepoznavala genijalnost. Napisala je nekoliko autobiografija. Povodom prve, koja je izazvala skandal, jer je tu Gugenhajmova mirno i detaljno pisala o svom više nego bogatom ljubavnom životu, ona je za „Tajm“ izjavila: “Zabavnije je pisati nego biti žena.”

Njen otac, milioner, umro je na Titaniku, zato što je mesto u čamcu ustupio ljubavnici. Njeno detinjstvo, treba li reći, nije bilo srećno. Dede su joj život započele skromno, ali su ga završile u raskoši. U štali rođeni deda Seligmen stigao je u Ameriku u međupalublju, sa četrdeset dolara u džepu i sa ospicama koje je zaradio na brodu. Počeo je da se bogati radeći kao krovopokrivač. Kasnije je postao čuveni bankar i predsednik sinagoge. Njen drugi deda Gugenhajm počeo je kao torbar, a kasnije otkupio gotovo sve rudnike bakra u svetu. Baka po ocu Pegi Gugenhajm uobičavala je da prispele goste pita: “Šta mislite kada je moj muž poslednji put spavao sa mnom?” Sam Bog zna šta su gosti mislili, ali je definitivno da je sklonost ka čudnom, očuđavajućem i skrajnutom Pegi stigla ravno od bake. Posle krajnje nesrećnog detinjstva (“moj otac je počeo da ima ljubavnice otkad sam imala pet godina”) i školovanja, Gugenhajmova se zaposlila u jednoj knjižari u Njujorku gde je počela da se dosađuje. Kad joj umire voljena sestra Benita (lepotica, sa očima Psihe i telom vitke Mate Hari), njen prvi brak je na kraju. Pegi, naime, supruga već uveliko vara sa Džonom Holmsom, muškarcem raskošne erudicije i talentom za literaturu. Ali i za ljubav. S njim, Pegi će, prvi put, kročiti u svet umetnosti, jedini svet za koji ulaznica nije novac, nego duh. Posle apsurdne smrti Džona Holmsa (nije se probudio iz anestezije posle banalne hirurške intervencije na ruci), Pegi se, duboko pateći, okrenula ka umetnosti, koja je počela da je opseda. Mahnito je počela da kupuje dela modernih, mladih slikara. Ne samo da ih kupuje već i da njihove autore obilato novčano pomaže. I da se u njih zaljubljuje. Uz modernu umetnost, koja je, zapravo, ulaženje u umetnost potpuno od samog početka, jer “mi slikamo kao da ničeg nije bilo pre nas”, govorio je Pikaso, jedna od najvećih Peginih strasti bio je i Semjuel Beket.

“Ne znam zašto sam pomenula šampanjac, ali Beket je izjurio napolje i kupio nekoliko boca koje smo popili u krevetu”, sećala se ona. Skok u umetnost za Pegi je bio konačan. “Moj moto je bio: kupiti jednu sliku na dan. I to sam radila.” U trenutku kad su, tokom Drugog svetskog rata, Nemci ulazili u Pariz, Gugenhajmova je kupovala jednu od Brankuzijevih “Ptica u prostoru”. “Razmišljala sam i da se udam za njega, naravno zato da bih nasledila sve njegove skulpture”, pisala je kasnije. U vreme dok se Maks Ernst nalazio u koncentracionom logoru, Pegi je kupovala njegove slike, ne sluteći da će on biti njen sledeći muž. Posle jedne operacije, lečila se tako što je u bolnici pročitala kompletnog Prusta. Đakometija je definisala kao tako lepršavog, skoro kao Mocartov divertimento.

Kada je Drugi svetski rat počeo, u strahu za svoju izuzetnu kolekciju umetnina, Gugenhajmova se obratila Luvru, sa molbom da, zajedno sa svojim blagom, sklone i njena dela. Iz Luvra su joj odgovorili da su slike “suviše moderne i da ne zaslužuju da budu sačuvane”. Evo koje je umetnike tog trenutka odbio Luvr: Kandinskog, Klea, Braka, Grisa, Ležea, Gleza, Mondrijana, Miroa, De Kirika, Tangija, Ernsta, Dalija. Kao i skulpture Đakometija, Mura, Arpa, Brankuzija. No, slike je Gugenhajmova ipak sačuvala, u ambaru Sen Žeran le Puia, blizu Višija. Nekoliko meseci tokom rata, slike su stajale i na slepom koloseku, Gugenhajmova se u sebi molila da tamo ne prokišnjava. Tokom rata Gugenhajmova nastavlja da pomaže umetnike. Zajedno sa bivšim mužem, decom, muževljevom novom ljubavnicom i Maksom Ernstom, napušta Evropu, gde će se, ipak, kasnije vratiti. Preminula je u Veneciji 1979, u jednoj od palata sa zbirkom u kojoj su Pikaso, Polok, Brak, Kandinski, Miro, Magrit, Man Rej… Na ulazu u svoju kuću sama je odlučila da postavu skulpturu jahača u bronzi Marina Marinija – “Anđeo grada”. Jahač je blago povijen unazad u obliku luka i ima penis u erekciji. Pegi je tvrdila da je “Marini svoje delo osmislio tako da se falus može skinuti, a da ga je ona stavljala na kip samo kad je znala da tu mogu proći kaluđerice”.

Robert K. Mesi: Petar Veliki I i II tom Njegov život i svet

Prevela Dubravka Srećković Divković, Laguna, 2016.

Evo dela gde su udruženi bogata erudicija i stil koji u sebi objedinjuje imaginaciju, jasnoću i visoki senzibilitet. Ovde se srećno susreću istorija i romaneskno pripovedanje, a sami ruski kritičari smatraju da “do dana današnjeg ne postoji podrobnije,opširnije i savesnije napisano naučno-popularno delo na ovu temu. U ove dve knjiga čitalac će pronaći odgovore na hiljade pitanja. Između ostalog, saznaće i kako je srednjovekovna Moskovija postala savremena Rusija, uz obilje anegdota, odlomaka iz autentičnih pisama i dnevnika, pred njim će se pojaviti i snažan portret Petra Velikog. Dečak rođen iz ljubavi, što je bilo kranje neuobičajeno za to doba, rano se suočava sa tragedijom bliskih i odlučuje da carstvo zauvek promeni. On je autodidakta, energičan i prepun snage, koji je smirenje nalazio samo u radu. Bila je potrebna posebna, autentična i izuzetno energična ličnost koja će Rusiju pretvoriti u zemlju snage, evropsku silu. Kritičari u ovom delu prepoznaju snažan uticaj ruskog narativa i tvrde da je knjiga silovita kao prirodna stihija. Mesi je za ovo delo dobio Pulicerovu nagradu za najbolju biografiju. S razlogom.

Rouzmeri Salivan: Staljinova kći

Prevela Branislava Radević-Stojiljković, Laguna, 2016.

Autorka je za ovo delo dobila nagradu “Plutarh 2016”, nagradu za najbolju biografiju. “Staljinova kći” priča je o teškom, krajnje neobičnom, burnom i tragičnom životu Svetlane Alilujeve, čiju je sudbinu zauvek odredilo i predodredilo prezime. Provela je mladost unutar zidova Kremlja. Rođena je tek pošto je Sovjetski Savez osnovan. U početku, privilegije koje je imala u Komunističkoj partiji držale su je izolovanom od smrti, od gladovanja ili nestanka u čistkama, ali je od samog početka upoznala kako nesreća ima hiljadu lica – izgubila je majku, dva brata, mnogo srodnika i ljubavnika dvostruko starijeg od nje. Ljubav je prekinuo Staljin lično, poslavši ga na putovanja koja su tako često bila u jednom pravcu – u Sibir. Ona svu brutalnost otkriva stepenicu po stepenicu. Kada se do kraja spusti u pakao istine, napušta i sopstvenu decu i beži 1967. u SAD – zemlju o kojoj sanjaju svi koji su nepovratno nešto izgubili, svi očajnici na ovoj planeti. Ali – niko nikada još od sebe nije pobegao. Prošlost, svoje misli i sećanja uvek nosimo sa sobom, na sve puteve, u svaku emigraciju. I Svetlana ni u Americi ne nalazi sreću niti mir. Neprekidno se seli, želeći da umakne bolu, udaje se uvek za pogrešne, sklanja se od ostalih Rusa u egzilu, da bi umrla u siromaštvu u Viskonsinu. Autorka ovog dela je imala pristup arhivama KGB-a i dokumentima pohranjenim u CIA , kao i arhivama sovjetske vlade. Evo biografije o ženi koja je bila zatočenica svog prezimena, a odbijala je da postane “nakaza istorije”.


Izvor:

Blic 

 

Advertisements

Posted on 13. februara 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci, Preporuka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: