Advertisements

Tvrdoglava ljubav prema stripu i književnosti

Sudbina stripova odvija se otprilike ovako: dok smo mladi volimo ih i cenimo, a kada pubertet privedemo kraju oduševljenje, u najboljem slučaju, zamene nostalgična osećanja. Od svih umetnosti, stripu je zbog toga trebalo najviše vremena da dokaže svoju vrednost. Poput filma, koji je na skromnim počecima smatran običnom vašarskom atrakcijom, kombinacija crteža i teksta gubila je bitku pred predrasudama.

 
Pogrebnik je jedan najpopularnijih stripova u Evropi, ali i kod nas

U proleće 2012. godine, trojicu velikih prijatelja i ljubitelja stripa nije bilo briga za to. Miloš Kosovac, Kristijan Relić i Bojan Bosnić, shvatili su da postoji previše remek-dela devete umetnosti, koja nikada nisu objavljena kod nas. Da bi to promenili, osnovali su izdavačku kuću Makondo.

„Mnogo ljudi ima tu predrasudu da je strip određena vrsta literature niže vrednosti. Verovatno im je jedini kontakt sa stripom bio preko izdanja namenjenih najmlađima, poput stripova u Mikijevom zabavniku. Ali, to bi bilo kao da celu književnost sagledavamo preko književnih bestselera prosečnog dometa, a ne preko Dostojevskog, Markesa, Andrića i drugih velikih pisaca. Da su svi koji smatraju strip drugorazrednom umetnošću uzeli u ruke dela Alana Mura, Nila Gejmana, Mebijusa, Mekeja ili drugih velikih autora stripa, te predrasude ne bi postojale“, kaže Bojan Bosnić (što je veliki uspeh ako imamo u vidu da po datumu nećemo zaostati za Francuskom i Belgijom).

Mora se istaći, s druge strane, da strip na ovim prostorima ima i značajnu grupu poklonika. Dok većem delu stanovništva on ne znači ništa, za ljubitelje i kolekcionare predstavlja pravo blago. „Na prostorima bivše Jugoslavije strip ima veliku tradiciju čak i kada je reč o umetničkim, nekomercijalnim delima“, kaže Bosnić. U prilog mu svedoče pune police u našim knjižarama. Makondo je tu ponudu obogatio naslovima kao što su Orlovi Rima, Peti Bitls, Kralj Kul, Zabeleške matorog pokvarenjaka, Priče iz Velikog rata, Ostati normalan i sa nekoliko desetina drugih izdanja.

Sukob između ove sasvim solidne izdavačke ponude i činjenice da kolekcionarstvo stripova nije sveprisutno, krije se i u tome što nove generacije, po mišljenju Bosnića, teže prihvataju štampani medij. Pored svih elektronskih naprava koje su im dostupne, mladima priče iz stripa skreću pažnju prvenstveno kao filmske ili serijske ekranizacije. Makondo taj problem rešava jedinstvenom ponudom.

Slikovnice za najmlađe ilustrovali su Aleksa Gajić, Dragutin Vukelić i David Vartabedijan

Nedavno je u ovoj izdavačkoj kući pokrenut projekat, čiji je cilj da pomoću poznatih autora stripa predstavi živote naših velikana najmlađim čitaocima. Do sada su u okviru te biblioteke objavljene slikovnice o Miki Alasu, Nikoli Tesli, Mihajlu Pupinu i Jovanu Cvijiću, a ove godine biće objavljena i slikovnica o Josifu Pančiću. Drugi, za naše uslove vizuelno zaista zadivljujuće osmišljen projekat, jeste objavljivanje i ilustrovanje svih romana koji su Alanu Muru poslužili kao izvor junaka za strip Liga izuzetnih džentlmena.

„Dela poput Rudnici cara Solomona, 20.000 milja pod morem i Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda, čiji su se junaci preselili u strip Liga izuzetnih džentlmena, uvek će privlačiti publiku. Ako tome dodamo podatak da je za naše izdanje romana 20.000 milja pod morem ilustracije radio Aleksa Gajić, a pogovor David Albahari, nije začuđujuće što je taj naslov našao put do publike“, kaže Bosnić.

Nikola Dragomirović uvrstio je Makondovo

Ova serija privešće se kraju objavljivanjem romana Drakula u toku godine, koji će takođe ilustrovati neki od naših poznatih umetnika. Uporedo s njim, biće objavljen roman Snovita potraga za nepoznatim Kadatom Hauarda F. Lavkrafta, sa pričama koje će po prvi put biti prevedene na srpski jezik. Makondo ne miruje ni u svojoj osnovnoj stripskoj delatnosti i najavio je objavljivanje grafičke novele Violent Cases, autora Nila Gejmena i Dejva Mekina.

Danas je, kako kažu osnivači Makonda, Sizifov posao održati izdavačku kuću u životu. Ali, za ljude koji, poput Bosnića i njegovih prijatelja, na pitanje zašto su zavoleli strip odgovaraju sa – „A kako da ga ne zavolimo?“, uvek će biti novih ideja i entuzijazma. U Makondu su s pravom neizmerno ponosni na svoja izdanja a, voleo neko strip ili ne, mora im se odati priznanje za veliki doprinos izdavaštvu u Srbiji.

Izvor: Citymagazine.rs

Advertisements

Posted on 4. februara 2017., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: