Advertisements

Srbin otac kloniranja

Mileva Marić nadaleko je poznato i zvučno ime u srpskoj istoriji, svi ste čuli za nju i znate ko je ona bila. Međutim, da li ste znali da je Mileva imala mlađeg brata Miloša, univerzitetskog profesora u Rusiji, čoveka koji je još pre sedam decenija bio začetnik kloniranja ćelija?

rep-milos-maric-sa-sestrama-300x228
Милош Марић са сестрама Зорком и Милевом, Милевиним сином Хансом Албертом и пријатељицом Софијом Галић

Kada su Milevina dva brata umrla, Miloš je po starom srpskom običaju nazvan po ocu, jer se tako verovalo da će biti zaštićen od bolesti i smrti.

Igrom slučaja, zahvaljujući svojoj nesvakidašnjoj inteligenciji, Miloš sa navršenih samo 17 godina (1902. godine) odlazi na studije medicine u Rumuniju, u grad Kluž. Dalje ga put odvodi u Pariz i kasnije Bern, gde nadareni Marić nastavlja svoje školovanje.

Odlazak u rat

Kada je izbio Prvi svetski rat, Miloš je mobilisan u austrougarsku vojsku, zajedno sa ostalim „mladim i zdravim“ momcima. Vojničko marširanje vodilo ga je sve do daleke i hladne Rusije, gde su ga protivničke strane držale u zarobljeništvu.

Nakon što je dospeo na južni front, ali je jako brzo prekomandovan na severni, gde su se vodile bitke protiv Rusije.

Ipak, pored sve muke koje rat sa sobom nosi, pored gladi i borbe za goli život, Miloš je, u jeku prolivanja krvi obe zaraćene strane, uspeo da pokaže i dokaže svoju stručnost na polju medicine, te ga ruska vojna bolnica Lefortpovski uzima za svog zaposlenog.

Usavršavanje

Do samog kraja rata on ostaje u ovoj bolnici, marljivo radeći na sebi i svom usavršavanju, strpljivo čekajući trenutak kada će njegova genijalnost izaći na videlo.

Dok je radio kao lekar u bolnici, Miloš se takođe bavio proučavanjem na katedri histologije Moskovskog univerziteta.

Sa svojih 45 godina, Miloš Marić biva izabran za šefa katedre za histologiju na Univerzitetu u Saratovu. On je odbranio čak tri doktorske disertacije iz te oblasti, ali je ipak u Rusiji ostao najcenjeniji po tome jer je bio jedan od prvih ljudi koji su uspešno stvorili identičnu kopiju ćelije.

Njegovi radovi i eksperimenti u oblasti amitoze imaju istorijski značaj, pričali su još tada ruski naučnici.

Marić se, nažalost, nikada nije vratio u Srbiju. Kada je izbio Drugi svetski rat, nauka i znanje su ga odveli u Crvenu armiju. Tamo je, veoma narušenog zdravlja preminuo 1944. godine.

Zapuštena kuća u Rumi

I dok se u svim ostalim zemljama sveta kuće velikana izuzetno poštuju, bivaju pretvorene u muzeje, u Srbiji, na brdovitom Balkanu, u varošici pod nazivom Ruma, kuća porodice Marić odlazi u zaborav.

Osim male i gotovo nevidljive spomen-ploče između dva polupana prozora, ništa ni ne nagoveštava da su u toj kući odrastala dva velika uma ove zemlje.

Izlizani zidovi, pokvarene svetleće reklame, tende izbledele od sunca i preduzetnici koji na smenu u tim prostorijama prodaju gume, auto opermu – su obrnuto proporcionalna slika onoga kako to zdanje zaista treba da izgleda.

I naravno, kako što to obično biva, dolazimo do one čuvene „Srbijo, međ šljivama…“.


Izvor: Blic

Napisala: Andriana Janković

 

O dr Milošu Mariću pročitajte još ovde i ovde.

Advertisements

Posted on 1. februara 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: