Advertisements

Apsint – zašto je piće poznato kao „Zelena vila“ bilo zabranjeno gotovo 100 godina

Može se reći da alkoholno piće apsint ima dosta lošu reputaciju, ali još od njegovog korišćenja u medicinske svrhe, pa sve do zabrane koja se desila ranih 1900-ih, ovo piće je ispisalo veoma živopisnu istoriju koja uključuje gotovo sve, od medicinskih čuda do ubistava.

Medicinski koreni

Apsint se proizvodi od anisa, pelina i šećera destilacijom, a sadrži čak 72 procenta alkohola. U prvi mah je napravljen u medicinske svrhe. Rane verzije ovog pića su još stari Grci koristili tokom porođaja.

Prvi pisani recept ovog napitka datira još iz 1794. godine, i pronađen je u knjigama Abram-Luj Perenoda.

Čovek znan kao doktor Pjer Ordiner je 1792. godine proizveo apsint kao lek protiv dizenterije i malarije i nazvao ga „artemisia absinthium“. U 1840-im, francuska vlada je svojim vojnicima u Alžiru davala apsint, a praksa je trajala do početka Prvog svetskog rata.

Zbog svoje specifične boje je napitak ubrzo dobio nadimak „zelena vila“, a među francuskim vojnicima u severnoj Africi je postao omiljeno piće, kad su počeli da mu dodaju anis, kako bi mu poboljšali ukus.

Otrovna vila

Kako je porasla popularnost apsinta, tako je porastao i broj onih koji su ga klevetali i govorili da izaziva halucinacije.

Kopije pića, one nižeg kvaliteta su doprinele tome, zbog toksina kao što je otrovni bakar sulfat. Francuski lekar, Valentin Magnan je izveo nekoliko eksperimenata na životinjama, hraneći ih izolovanim tujonom, toksičnom hemikalijom koja može da se pronađe u pelinu, koji je jedan od glavnih sastojaka apsinta. On je ukazao na napade kod životinja kao veoma važne posledice eksperimetna, čime je želeo da dokaže opasnost pića.

Apsint u umetnosti

Mnogi umetnici i poznate ličnosti su obožavali apsint. Slikar Tuluz Lotrek je pravio poseban koktel, koji je zvao „potres“, a sastojao se od apsinta i konjaka.

Edgar Dega, Apsint, 1876.

Edgar Dega, Apsint, 1876.

Pisac Oskar Vajld je još jedan od uživalaca apsinta, a konzumiranje je opisao kao ništa posebno prilikom prvog stepena opijanja, ali u drugom „već počinju da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju dolazite do završne faze i tada ćete videti ono što želite, prekrasne i neopisive stvari“. Pablo Pikaso, Mane, Dega, Van Gog su takođe obožavali ovo piće.

Zeleno prokletstvo

Sve se okrenulo protiv apsinta nakon što je 1905. godine radnik Žan Lanfrej ubio svoju ženu i dve ćerke nakon opijanja ovim pićem. On je popio dva šota apsinta, veliku količinu vina, brendija, kao i kafu, nakon čega je usledio stravičan incident. Žan se posvađao sa suprugom nakon čega su se začuli pucnji i njegove ćerke i žena su bile mrtve. Peticija za zabranu pića je pokrenuta u Švajcarskoj, gde su se i desila ubistva, je ubrzo potpisalo oko 82.000 ljudi. Žan se obesio u zatvoru trećeg dana zatočeništva.

Zabrana proizvodnje i konzumacije

Iako je Žan popio mnogo više vina nego apsinta, zločin je ipak nazvan po „zelenoj vili“.

U Belgiji je apsint zabranjen 1905. godine, a u Švajcarskoj i Holandiji 1910, a u SAD 1912 i Francuskoj 1915. Međutim, u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nikada apsint nije bio zabranjen.

I pored zabrane proizvođači su se na razne načine dovijali da prikriju proizvodnju i prodaju, neki su išli toliko daleko da su ga prodavali kao tonik za kosu.

Ponovna proizvodnja

Francuska ponovo obnavlja proizvodnju tog slavnog kontroverznog pića. Tako Fransoa Gi , naslednik poznate destilerije iz Pontarlijera, ponovno počinje da proizvodi apsint, ali njegov napitak mora da bude znatno blaži od svojih „originalnih“ prethodnika. U litru pića količina tujona koji je glavni krivac za halucinacije ne sme da bude veća od 10 mg.

apsint

U Francuskoj, na prelazu dva veka apsint je bio veoma popularan – u Parizu je bilo oko 30000 kafea a u svakom od njih je, u 5 sati po podne, na snazi bio apsint „Happy Hour“. Porast alkoholizma i snažna anti-apsint kampanja koja je ovo piće povezivala sa nasilnim zločinima bili su glavni uzroci zabrane u Francuskoj je zabrana startovala 1915. godine i trajala blizu 100 godina do 2000. kada je Le Fee Apsinth ponovo počeo da se (legalno) proizvodi i prodaje. U Švajcarskoj je zabrana ukinuta 2005, a u Americi 2007. godine. Danas postoji mnogo proizvođača apsinta, a u Parizu se kultno piće može naručiti u mnogim kafeima ili istražiti u autentičnoj prodavnici apsinta.

Apsint se pije na specifičan način. U visoku čašu ulije se malo apsinta, a zatim se na kašičicu u kojoj je šećer, lagano doliva ledena voda, koja mora da polako kaplje u čašu s apsintom. Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu. Šećer služi za ublažavanje gorčine pelina, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar.

Danas se pije i tako što se kašičica sa šećerom zamoči u piće i izvadi iznad čašice i zapali, pa kad se šećer karamelizuje vrati se u piće i preko toga se doda mineralna voda, a može i obična do vrha čašice.

 

Izvor:

Blic

Advertisements

Posted on 29. januara 2017., in Iz istorije, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: