Advertisements

Kostolac i Vajfert 80 godina posle

Kostolac pamti Đorđa Vajferta i 80 godina nakon njegove smrti. U sredu, 18.01.2017. godine, je u kostolačkoj biblioteci priređeno veče u njegovu čast.

16114073_10210818442033189_3001155085045289126_n

Đorđe Vajfert (Pančevo 15. jul 1850. – 12. januar 1937. Beograd) je bio srpski industrijalac nemačkog porekla i guverner Narodne banke.

Vajfert je svojim rudnikom postavio kamen temeljac rudarstvu u Kostolcu. Istoričari i arhivisti iz Narodne banke Srbije: Saša Ilić, Sonja Jerković i Vladimir Bulajić, inače i autori monografije o Vajfertu, upoznali su goste biblioteke sa detaljima iz njegovog života.

Arhiv Narodne banke Srbije priredio je prezentaciju „Svedoci prvog zakona o Narodnoj banci“..

„Đorđe Vajfert, vizionar, koji je video daleko ispred doba u kojem je živeo, dugo godina je bio sklonjen iz vidokruga javnosti, međutim i kada je pušten iz višedecenijskog „zatočeništva“, poslužio je pre svega kao primer izuzetno veštog trgovca i industrijalca.

Vajfert je poznat i kao veliki dobrotvor i zaštitnik kulture.

Njegovo životno geslo je bilo: „Treba davati, da bi se opet steklo!“

Gradio je radnička naselja, škole, bolnice, crkve. Svoje poslovno carstvo doživljavao je kao svoju proširenu porodicu, zbog čega je bio veoma voljen u narodu.

Jedna takva fascinantna ličnost, kao što je bio Đorđe Vajfert, koji je svojim životom bio primer svojim savremenicima, a i svima onima koji su posle njega došli, zaslužuje da ga se Kostolac seća i da slavi njegovo ime“, kazala je Renata Minić, rukovodilac kostolačke biblioteke.

Veče posvećeno Vajfertu je priredila Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac, odeljenje u Kostolcu, uz podršku kostolačkog Kulturno-sportskog centra.

Glumac iz kostolačkog pozorišta „Castellum“, Dejan Milošević, u ulozi Vajferta, govorio je o delovima njegovog života:

Vajfert kao pivar:

…Krenuvši očevim stopama, završio Visoku pivarsku školu u Bavarskoj i po povratku kući, zajedno sa ocem gradim pivaru u Smutekovcu, podno Topčiderskog brda. Celog sebe sam uložiou taj posao, svo svoje znanje, energiju, a boga mi i novac. U Nemačkoj sam nabavio najsavremenije mašine i uređaje, čime se nije povećao samo obim proizvodnje, već i kvalitet piva. A kao nagrada za sav moj uložen rad i trud, stižu dve zlatne medalje za kvalitet na svetskoj izložbi piva u Parizu 1899. i 1990.godine...

Vajfert kao rudar :

Strast za rudarstvom, koja je u velikoj meri obeležila moj život, javila se iz slučajnosti, iz veoma praktičnog razloga. Ugalj mi je bio potreban za pivaru u Beogradu. Kako u to vreme Srbija nije imala obrazovanih rudara i geologa, pozvao sam rudarskog inženjera iz Češke, Franju Šisteka,  da mi se pridruži i postavio ga za upravnika rudnika u Kostolcu. On je organizovao rad u skladu sa najvećim standardima u ono vreme i povećao proizvodnju uglja...

Vajfert kao bankar:

 Vremenom sam shvatio da privredni rast u Srbiji nije moguć bez odgovarajuće finansijske pomoći. A situacija na tržištu novca bila je upravo obeshrabrujuća – zelenaštvo je cvetalo, dok su se kamatne stope na pozajmljen novac kretale od 25-50 procenata na godišnjem nivou. Zato je jedan krug, nas srpskih privrednika, odlučio da suzbije zelenaštvo i da preduzetnicima omogući lakše i zdravije poslovanje. Tako smo osnovali Beogradsku zadrugu za međusobnu pomoć i štednju...


Izvor:

eBraničevo

 

Advertisements

Posted on 24. januara 2017., in Biblioteka, Vesti. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: