О томе ко је Шекспир тачно био, ко се заиста крије иза литерарног генија чији текстови не престају да инспиришу књижевне критичаре, драматурге, глумце, писано је много, сви се сећају и филма „Анонимус” који ја баштинио ту тему.

Једну од многих тачака на и ставила је др Хедер Вулф, палеограф, специјализована за елизабетанску еру, која је прошле године дошла до занимљивог открића.

Оно, како пише „Гардијан”, не само да је трансформисало њену каријеру већ је употпунило слагалицу Шекспирове биографије – иза његовог имена не крије се нико други до баш човек тог имена, који је уједно био и писац.

У свом истраживању, које је подразумевало чак и ДНК анализу фрагмената коже и косе, скривених на полеђинама и у пукотинама књига из 17. века, Вулфова се, као и многи пре ње, сусрела са чињеницом да иза једног од највећих стваралаца није остало ниједно писмо, рукопис или дневничка забелешка, коју можемо дефинитивно њему приписати, осим познатог контроверзног тестамента.

Вео мистерије, стога, постоји већ скоро четири века након његове смрти, а пре него што је јунакиња ове приче ступила на сцену, научници су могли да закључе да је човек познат као Шекспир рођен у Стратфорду 1564, да је реч о глумцу чије је име било одштампано на колекцији његових текстова, објављеној 1623, да је био ожењен са Ен Хетавеј, и да је преминуо 1616, према легенди, на дан свог рођендана.

Поред тога, Марк Твен, Чарли Чаплин и Сигмунд Фројд сугерисали су да се иза Шекспира крију већ остварени аутори: Едвард де Вер (ерл од Оксфорда из 17. века, о чему говори већ поменути филм „Анонимус”), сер Френсис Бекон и Кристофер Марлоу.

Копајући по архивама, Хедер Вулф је наишла на примерак грба који је додељен 1596. Шекспировом оцу Џону, провинцијалном трговцу, чија је амбиција да се уздигне на социјалној лествици и превазиђе своје порекло била позната.

Ту је амбицију од њега, изгледа, наследио и његов син, који је 1601, након смрти оца, намерио да поново аплицира за породични грб. Куповао је, истовремено, имања широм Стратфорда, покушавајући да изгради репутацију „господина” више класе.

Интересовање за грб довело је Вулфову, коју су иначе интересовали хералдика и елизабетански обичаји, до открића које се крило у документима посвећеним расправи између двојице племића а око списка оних којима ће грб бити додељен.

Наиме, испоставило се, када се укрсте подаци, да су „Шекспир, господин из Стратфорда” и „Шекспир глумац” иста особа. Другим речима, човек из Стратфорда заиста је уједно и писац.

– Све се поклапа. Иначе нисам особа која је склона томе да гласно тврди било шта. Он је своје наслеђе, породично право на грб, заиста бранио након очеве смрти, и то не само као поседник земље већ и као писац, о чему пишу два племића кад говоре о њему. Иако су на тај начин покушали да га омаловаже, нехотице су утицали на могућност да тиме нама, данас, потврде његов идентитет. Осим тога, сумњам да је ово последњи нови податак до којег ће свет доћи када је Шекспир у питању – рекла је за Гардијан жена коју многи већ зову „архивским Шерлоком Холмсом“.

Извор:

Политика