Advertisements

U šta sve može da se pretvori knjiga

Ideja da je svako književno delo i subjekat za sebe, i objekat po sebi, i da su intervencije bezbrojne, kako mentalne, tako i fizičke, ostvarena je na izložbi Gordane Kaljalović Odanović.

Гордана Каљаловић Одановић: Истекло време, интервенција на књизи

„Knjiga se može otvoriti bilo gde”, napisao je Pol Valeri u delu „Pesnička iskustva”. Upravo ovim citatom počinje i katalog za izložbu „Knjiga izvan knjige”, koja će do 1. marta 2017. trajati u holu Narodne biblioteke Srbije, a čija je autorka Gordana Kaljalović Odanović. Ideja da je knjiga i subjekat za sebe, i objekat po sebi, i da su intervencije što se nje tiče bezbrojne, kako mentalne, tako i fizičke, ovaploćena je na ovoj postavci.

U hramu knjige ova umetnica, koja je diplomirala i na Fakultetu likovnih umetnosti (kasnije i magistrirala) i na Filološkom fakultetu (oba u Beogradu), nekadašnja kustoskinja galerije Doma JNA, o knjigama promišlja i tekstualno i skulpturalno – njihove su korice transformisane, unutrašnjost izmenjena, oblikovana različitim motivima, njihove su stranice postale strukture, reči su postale instalacije.

– Moja fascinacija knjigom kreće od najmlađih dana. Iz tog vremena, kad sam naučila da čitam, pamtim posebno miris knjige, skoro prustovsko osećanje. U svako sam delo ulazila preko te čulne senzacije da bi me tekst posle uvodio u posebnu misaonu sferu. Budući da sam i kroz studije bila upućena na knjige, posebno na engleski jezik i književnost, tada sam najviše i čitala. Nadalje su knjige pronalazile mene i ja njih, u mojoj potrazi za proširivanjem zadovoljstva i znanja – priča Gordana Kaljalović Odanović, čije je interesovanje bilo i u vezi sa stručnom umetničkom esejistikom, što je širilo njene vidike, posebno kao profesorke.

Sa jedne strane, tu je materijalnost jezika. Reči izlaze iz okvira knjige i dobijaju novo značenje. Sa druge, knjiga je opredmetnjena. Ona je rekomponovana sečenjem, šivenjem, lepljenjem, bojenjem… Autorka, kako je to primetio Stevan Vuković, daje odgovor na pitanje šta bi sve knjiga mogla da bude i u šta bismo sve mogli da je pretvorimo.

– Svaka dobra knjiga pruža veliki otpor. Nju morate da savladate da biste u nju ušli. Rvete se s njom, sa problematikom. To mislim kada je u pitanju tekst. Opet, nije jednostavno bilo ni razmišljati skulpturalno, prostorno. Istina, ja uvek tako razmatram svet, najpre na taj način, tako mislim, ali je sa knjigama bilo specifično. I tu je postojala borba. Knjigu pretvoriti u posebnu skulpturu, ospoljiti je a da opet to ostane knjiga nije bilo jednostavno. Sam proces rada na pripremi izložbe trajao je nekoliko meseci – objašnjava umetnica i prepričava jednu situaciju od pre desetak godina koja je, posredno, inspirisala celu priču.

– To je bio slučaj koji se ispostavio kao, možda, i preduslov za moju izložbu. Misaoni podsticaj. Kraj kontejnera sam našla grupu knjiga, bile su to, kako sam naknadno zaključila, retke knjige, među njima je bilo i delo Pola Valerija, tu su bili njegovi komentari na druge umetnike i pesnike. Na vrlo lep način iskazan njegov stav o knjizi i o čitanju. To sam imala u mislima sve do momenta kada sam ugovorila postavku u Narodnoj biblioteci – kaže naša sagovornica.

Jedan od posebno dragih radova koje je izložila publici jeste „Manifest crvene boje”, omaž velikom turskom piscu Orhanu Pamuku i njegovom delu „Zovem se crveno”. Delovi teksta iz knjige oblikovani su žicom na zidu, posmatrač može da ih pročita.

– Osim što mi je delo blisko, ono me je iniciralo da oblikujem tekstualnu materiju, da istražim njegov semantički potencijal a opet da ga opredmetim. Fascinantno je da se neki delovi teksta mogu razmatrati nezavisno, da se neko delo može čitati i od početka ali i od sredine, ako to sama njegova struktura dopušta – zaključuje Gordana Kaljalović Odanović, čiji su radovi u vlasništvu brojnih domaćih i stranih kolekcija, koja iza sebe ima dvesta samostalnih i grupnih izložbi i desetak kustoskih projekata. Od 2006. do 2016. bila je profesorka pri Katedri za vajarstvo FLU.

Izvor:
Advertisements

Posted on 15. januara 2017., in Biblioteka, Knjige, časopisi i pisci. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: