Otakako su se okupili 1969, njihov osnivač Nevil Kuper (promenio je ime u Hrišćanin Pun Nade) sačuvao je zajednicu odsečenu od spoljašnjeg sveta. Broj stanovnika zajednice je blizu 600, ne zavise od drugih zajednica, a niko nema nikakvu ličnu svojinu. Često broj dece u porodici dostiže dvocifreni broj, a većina mladih postaju roditelji u tinejdžerskim godinama.

Ostrvo Gloriavale je dugo privlačilo pažnju javnosti. Optužbe za seksualno zlostavljanje, izbegavanje poreza, nedostatak obrazovanja i sumnjive smrti učinili su da ova hrišćanska zajednica učvrsti prisustvo u novozelandskim medijima, iako je i dalje način funkcionisanja grupe velika misterija.

Pojedini detalji stižu uglavnom iz svedočenja bivših članova zajednice, međutim, nedavno je fotograf Kem Meklaren pozvan da poseti Gloriavale. Razgovarali smo sa Meklarenom u želji da nam opiše ovo izvanredno iskustvo.

VICE : Reci mi malo više o projektu Gloriavale, kako je došlo do realizacije? Oni su vrlo zatvoreni, kako si uspeo da dobiješ pristup?

Kam Meklaren: Čuo sam za zajednicu pre oko pet godina i vrlo je intrigantna. Povezao sam se sa njima da bih pokušao da organizujem posetu. Prošli smo dug put u tom dogovoru, uz napredovanje i nazadovanje, iako je više izgledalo kao da oni mene intervjuišu, nego ja njih. Na kraju su me ipak prihvatili, ali su mi dopustili da ih fotografišem tek kad sam stigao i upoznao vođu sa Gloriavalea, Hrišćanina Punog Nade.

Kakav je Hrišćanin Pun Nade? Da li on predstavlja ono što ste očekivali od njega?

On je vrlo ponosan čovek. Ljudi ga ne tretiraju kao boga, ali ga poštuju kao nekog ko je vođa, izvor inspiracije.

Gloriavale je umešan u brojne skandale. Da li sada, kad si iz prve ruke video kako žive, misliš da su pogrešno shvaćeni?

Razumem da postoji velika zabrinutost zbog zajednice, posebno u vezi sa bezbednošću dece, ali sve vreme bio sam gost prema kome su se odnosili sa potpunim poštovanjem. Otkrio sam da decu obožavaju, da ih posmatraju kao budućnost zajednice. Siguran sam da Gloriavale ima određene probleme, kao i ljude sa problemima… ali tako i je i bilo gde drugde.

Da li te je nešto u vezi sa njihovim životom posebno iznenadilo?

Bio sam vrlo iznenađen stepenom samostalnosti zajednice. U vreme moje posete, bilo je oko 600 stanovnika. To je mnogo usta koje treba nahraniti. Rečeno mi je da zbog ishrane i načina života, stanovnici retko kad moraju da napuste zajednicu zbog medicinske pomoći. Doktori van ostrva redovno dolaze u posetu, kao i zubari i drugi specijalisti, koje zajednica nema u svojim redovima.

Gloriavale poseduje imovinu u vrednosti od 30 miliona dolara. Gde se vidi to bogatstvo?

 Zajednica se pruža na ogromnom prostranstvu i zemlja je sama po sebi vredna, ali većina zgrada je vrlo stara i potrebno im je renoviranje. One sigurno nemaju neku vrednost. Ljudi su vrlo skromni.

Gde si spavao?

Bila mi je ponuđena soba sa cvećem, a bila je roze haljina na krevetu. Na kraju se ispostavilo da je ta soba pripremana za novu mladu koja je trebalo sa mužem da počne tu da živi kad ja odem.

Da li je bilo nekih ograničenja oko toga sa kim možeš da pričaš?

Mogao sam sa svima da pričam, ali sam se uglavnom kretao sam. Ljudi su različiti, kao i svuda. Mnogi su visoko obrazovani i bili su uspešni pre nego što su došli ovde.

Da li te je ova poseta naterala da se preispitaš o svom životu u spoljnom svetu? Da li si nešto promenio?

Da. Posle svega sam preispitao svoje mesto u društvu i razmišljao dosta o svom napretku. Da li bih želeo da osnujem porodicu? Sve je postalo jasnije posle moje posete. Jednostavnost života u zajednici me je naterala da razmislim o svom načinu života.