Advertisements

Maga Magazinović i emancipacija žena u Srbiji

Krajem 19. i početkom 20. veka Beograd je bio centar srpskog političkog, naučnog i kulturnog života i mesto prebivališta onih koji su stvarali nove vrednosti i postavljali temelje budućoj Srbiji. Jedna hrabra dama se posebno isticala jer se usudila da traži za sebe i sve žene više slobode i prava. Njeno ime je Marija Maga Magazinović.


Još kao dete, Maga se odlikovala inteligencijom i radoznalim duhom. Rođena je 1. oktobra 1882. godine u Užicu gde je počelo njeno obrazovanje – završava osnovnu školu i četiri razreda realke. Potom se zbog očevog posla porodica seli u Beograd, a Maga upisuje Višu žensku školu. Zahvaljujući očevom zaposlenju u Narodnom pozorištu vrlo rano je ušla u svet umetnosti. Nedelje je provodila na trećoj galeriji, gde igra i peva u Kulturno – umetničkom društvu „Obilić“.

Kao vanredna studentkinja 1898. godine upisuje studije filozofije kod Branislava Petronijevića na Filozofskom fakultetu. Tokom studija osnovala je Klub studentkinja i njihov prvi kolektivni rad bio je prevod „Stoleće deteta“ od Elen Kej (prevod nisu uspele da plasiraju jer je delo za ondašnje srpsko društvo bilo previše smelo). Slede prevodi Klare Cetkin „Studenti i socijalizam“ i „Ženski pokret“ od Lili Braun. Proučavale su i Džona Stjuarta Mila i njegovo delo „Potčinjenost ženskinja“.

Pored feminističkih tekstova Maga prevodi i dela Maksima Gorkog („Na dnu“, „Malograđani“ i „Deca Sunca“), Henrika Sjenkijeviča („Ko je krov“) i Gerharta Hauptmana („Roza Bernd“) za Narodno pozorište.

Pokazala se kao sjajan borac za rodnu ravnopravnost kada se 1902. godine izborila za pravo da studentkinje mogu redovno pohađati filozofiju. Pošto je još samo Pravni fakultet bio rezervisan za muškarce rešila je da upiše i taj fakultet, koji kasnije napušta jer je ostvarila svoju misiju – otvaranje vrata Pravnog fakulteta za devojke.

Nakon diplomiranja 1904. godine (prva žena koja je diplomu stekla usmeno), Maga je radila kao praktikantkinja u Narodnoj biblioteci Srbije i time postaje prva zaposlena žena u toj ustanovi. Hrabra i rešena da uspe u periodu kada je dobra udaja bila jedina ženina karijera, Maga već sledeće godine počinje da radi u tek osnovanoj „Politici“ kao prva žena novinar na ovim prostorima.


Igra kraj Dunava, 1934.

Šest meseci je uređivala rubriku „Ženski svet“ i u svom prvom tekstu je sa puno žara objašnjavala potrebu osnivanja ženskih gimnazija. Iz dana u dan pisala je o evropskom ženskom pokretu, o istaknutim sifražetkinjama, o davanju biračkih prava ženama. Onog trenutka kada su u toj rubrici osvanule čipkane kragne, damski šeširi i pomodarske haljine, napušta „Politiku“ jer nije želela da bude deo rubrike koja je počela da neguje površni odnos prema ženama.

Posle Politike počinje da radi kao klasna učiteljica u Višoj ženskoj školi, a od otvaranja Prve ženske gimnazije (1907) predaje filozofsku psihologiju, logiku, nemački i srpski jezik sa prekidima punih četrdeset godina. Međutim, zbog svoje oštroumnosti i emancipovanosti često je nailazila na osporavanje okoline i čak dva puta je izigrana za unapređenje.

Godina 1907. je bila izuzetno značajna za ovu u svemu izuzetnu ženu – čuvena kanadska plesačica Mod Alan gostovala je u Beogradu. Od malena Maga je mnogo volela ples, pa je priredba Mod Alan na sceni „kod Kolarca“ donela sasvim novo iskustvo i njoj i Beogradu. Bila je fascinirana njenom igrom i ovaj događaj je definitivno odredio Maginu budućnost – svoja interesovanja počela je da usmerava ka teatru i plesu.

Napušta Srbiju 1909. godine i odlazi u Nemačku gde se upisuje u glumačku školu Maksa Rajharta, pohađa kurs baleta kod upravnice berlinske Opere Šarlote Šniter i prisustvuje časovima slobodnog plesa u školi Isadore Dankan. Po povratku u Beograd zajedno sa Zorom Pricom otvara Školu za recitaciju, estetičku gimnastiku i strane jezike, koja godinu dana kasnije menja ime u Škola za ritmiku i plastiku. Škola će postojati narednih 35 godina i izvešće na put veliki broj plesačica (jedan od članova grupe bio je i Lujo Davičo).

U Balkanskim ratovima Maga je bila bolničarka, a pred početak Prvog svetskog rata u Sabornoj crkvi udaje se za nemačkog slavistu Gerharda Gezemana. Ali, umesto mirnog bračnog života, pratila ih je nesreća. Počinje Prvi svetski rat i novopečeni bračni par je prinuđen da beži kroz Srbiju. U Kragujevcu 1915. godine rađa sina Haralda – Rajka, koji iduće godine umire (u ratu je izgubila i brata). Za to vreme, Gezeman je prešao Albaniju sa srpskom vojskom i kasnije mu se gubi svaki trag.

Ubrzo od nemačkih vlasti saznaje da joj je muž bolestan i ona odlazi u Švajcarsku da ga obiđe. Ali i tu doživljava još jedan udarac – u sanatorijumu gde se lečio, Gerhard je upoznao i zavoleo drugu ženu. To je bio kraj, ali pristaje da poslednji put bude s njim u nadi da će ponovo dobiti dete. Devet meseci kasnije rađa devojčicu Rajnu. S njom se vraća u Beograd posle rata, a od Gezemana se konačno razvodi 1923. godine.


Gezeman sa Magom i njenim roditeljima

Posle Velikog rata, Maga Magazinović nastavlja usavršavanje, putuje, režira i pravi nove koreografije. Javlja se interesovanje za narodne običaje i bila je prva koja je stilizovala narodnu igru, zadržavajući duh originala. U tom posleratnom periodu, sve do 1935. godine kada se njena škola zatvara Maga stvara mnoge koreografije: Jelisavka, majka Obilića, Svetkovina Bahusa i Flore, Molitva Kosovke devojke, Smrt majke Jugovića, Vrzino kolo. Takođe, objavljuje i nekoliko stručnih knjiga iz oblasti ritmike i gimnastike.

Već 1936. godine osniva „Studentsku folklornu grupu” i sa njom gostuje u Carigradu, u Berlinu na otvaranju Olimpijskih igara, kasnije u Nici, Hamburgu i drugim evropskim gradovima.

Početak Drugog svetskog rata donosi penziju na mestu prosvetnog radnika, a u isto vreme to je kontroverzan i nedovoljno rasvetljen period njenog života. Objavljuje nekoliko tekstova u periodici u kojima zastupa ksenofobične stavove. Ovo je posebno neobično s obzirom na izuzetno antimilitarističke i socijalističke stavove koje je zastupala pre i posle rata. Da li je sarađivala sa nemačkim okupatorom do dan danas nije razjašnjeno.

Po oslobođenju, dve godine je vodila folklornu grupu u Abraševiću i bila je profesor u novoosnovanoj Državnoj baletskoj školi, gde je predavala ritmiku, folklor, istoriju igre i istorijske plesove.

Marija Maga Magazinović bila je žena evropskog obrazovanja i shvatanja, patriota i buntovnik u isto vreme, zaslužna za razvoj kulture srpskog naroda i prva srpska feministkinja. Umrla je 1968. godine u Beogradu.


Izvor:

iSerbia

Autor: Maja Kojadinović

Advertisements

Posted on 13. januara 2017., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: