Advertisements

Amiši – narod koji odoleva progresu

Čuli ste za Amiše? Narod poznat po svom jednostavnom načinu života i opiranju da prihvati mnoge pogodnosti savremenog načina života i tehnologije. Istorija amiške crkve započela je sa jereticima u Švajcarskoj i alzaškim anabaptistima 1693. godine, predvođeni Jakobom Amanom (1656-1730). Pokret Amiša je po njemu i dobio ime.

amisi-foto-profimedia-1459777620-879181

Amiši su u SAD došli u 18. veku, tražeći versku toleranciju i plodnu zemlju. Od tada ih se oko 227.000 naselilo u 22 američke države i Kanadu. Najbrojnija amiška zajednica je u Pensilvaniji. Uz engleski, većina starog reda Amiša govori karakterističnim pensilvanijskim nemačkim jezikom, koji je mešavina nemačkog i holandskog jezika. Mene fascinira njihov način života – da neko može da živi mimo progresa, u skladu sa prirodom i onim što ona nudi. Znate li da oni važe za najzdravije ljude na svetu? Na nekoliko sajtova sam pronašla neke interesantne podatke o njima – pročitajte ih…

Sa sajta Kurir:

Amiši iz Pensilvanije: Bez žurbe u budućnost

Iako su svi prihvatili moderan način života, u SAD postoji narod koji u svom bajkovitom okruženju živi po pravilima nepojmljivim savremenom čoveku

amisi-iz-pensilvanije-bez-zurbe-u-buducnost-1338411792-169020

Neki potpuno drugačiji svet!

Dok većina ljudi koristi Fejsbuk, i dok se naše devojke nerviraju zbog toga da li da za maturu obuku haljinu s dezenom zmije ili krokodila, negde u Pensilvaniji Amiši žive potpuno udaljeni od modernog načina života.

Ne voze preskupe automobile, i u kočijama kaskaju za savremenim svetom, a nalaze se na samo nekoliko sati od Njujorka, koji nudi bukvalno sve…I dok turistima iz automobila trešti Rijana, dok žeđ gase „koka-kolom“ i slikaju ih najnovijim foto-aparatima, oni spuštene glave prolaze pored njih jer im religija ne dozvoljava da se fotografišu.

Reč je o religioznim grupama koje naglašavaju skromnost, porodicu i zajednicu, a žive u naseljima u 22 američke države i Kanadi. Amiši nemaju istu religiju, a zajednička veza im je uglavnom nemačko poreklo.

amish-family
Drugačiji u svemu
I među Amišima postoje razlike. Neki čak voze automobile i nude svoje farme kao turističke atrakcije, dok drugi ne žele nikakvu komunikaciju. Oni jašu konje, nemaju struju u kućama, a deca im idu u privatne škole i završavaju samo osam razreda, a do venčanja rade na porodičnoj farmi.Većina njih govori tri jezika – kod kuće koriste dijalekat holandskog, pri molitvama koriste nemački, a u školi uče engleski, kojim se služe kada razgovaraju s turistima.

Ne koriste ogledala
Devojke i žene oblače se u skromne haljine s dugačkim rukavima, preko kojih nose ogrtače i kecelje. Nikada ne seku kosu i vezuju je u punđu. Na glavama imaju belu kapicu ako su udate, a crnu ako nisu. Ne nose nakit i ne koriste velika ogledala.

Muškarci nose tamna odela bez revera, crne čarape, cipele i crni ili slamnati šešir. Nemaju brkove, ali nakon venčanja obavezno puštaju bradu.

Porodica je najvažnija
Porodica je za Amiše centar sveta i izbor partnera je najvažnija odluka u njihovom životu. Dečaci i devojčice počinju da traže supružnike posle 16. godine. Kada napune dvadesetu, bliži se dan venčanja. Ali, da bi se par venčao, oboje moraju biti iz crkve koja ih priprema za zajednički život. Mladić pita devojku da li će se udati za njega dajući joj porcelan ili sat. Mladi čuvaju tajnu do jula ili avgusta i tek tada roditeljima saopštavaju svoje planove.

Haljina za svadbu i sahranu
Nedeljom se svi okupljaju u crkvi i tog dana se obelodanjuje da par želi da se venča. Nakon službe mladin otac saopštava datum venčanja i poziva prisutne da dođu. Devojka za to vreme sprema večeru i zajedno provode veče sve dok ne dođu roditelji da se upoznaju. Nakon toga imaju samo nekoliko dana da pripreme venčanje.

Venčanica mlade nije bela, već plava. Sve na njoj mora biti novo i ona sama pravi skromnu haljinu, koja nema čipku, detalje, veo ni cveće. Venčanica se kasnije koristi za svaku svečanu priliku, i na kraju je običaj da je sahrane u njoj. Mladoženja nosi crno odelo, belu košulju, kravatu i šešir.

Dan venčanja kod Amiša započinje u četiri ujutru. Iako je venčanje, krave se moraju pomusti, a i svi ostali poslovi moraju biti završeni pre nego što gosti dođu. Cela ceremonija odvija se u mladinoj kući.

Ne učestvuju u izborima
Amiši se drže van svih društvenih tokova i, iako su u Americi, kao da nisu deo nje. Plaćaju poreze jer su na to obavezni zakonom, ali ne učestvuju u izborima, ne žele državne penzije i ne žele zdravstvenu zaštite za starije građane.

Povratak u stvarnost
Kada se nakon ovog iskustva vratite u Njujork, ponovo nailazite na gužvu, jurnjavu, nove kolekcije u izlozima skupih radnji i trčanje za dolarima. Jednom rečju, na sjaj i bedu modernog načina života. Amiši, daleko od gradske vreve, žive mirno i dostojanstveno…


Sa sajta b92

Amiši: na distanci, molim!

Zajednica Amiša u SAD prezire pogodnosti modernog sveta, a da ironija bude veća, oni su turistička atrakcija baš zato što su toliko arhaični, piše holandski dnevni list Algemeen Dagblad.

 182a797d4554544b5ad4007a18c03d2d

‘No pictures, please!’ dovikuju desetogodišnji dečaci skromno obučeni, sa neobičnim kapicama na glavi, crnim cipelama na pertlanje i kraćušnim pantalonama s tregerima. Pripadaju Amiš zajednici u oblasti Lankaster u Pensilvaniji, SAD. Svake godine horde turista hrle u ovu oblast kako bi saznali nešto više ovim ljudima i njihovom zastarelom, mračnom životnom programu.

Početak jeseni je idealno vreme za posetu Amiša. Zimi nema bog zna šta da se vidi, jer Amiši uglavnom sede u svojim kućama, a leti su mala sela u kojima žive pretrpana turistima. Jesen je vreme žetve, pa su šanse najveće da ih vidite u poslu, na njivi ili u bašti.

Najpoznatije selo u u zemlji Amiša je Intercourse, u prevodu seksualni odnos. ‘Bar jedanput mesečno neko ukrade tablu sa imenom sela’, kaže uz smeh konobar jednog kafea.

Photo: csyork65 / Flickr

Na prvi pogled Intercourse izgleda kao i svako drugo američko selo: sa obe strane glavnog puta nižu se kolonijalne kuće sa verandom ispred vrata. Ali zvuk konjskih kopita koji se razleže ulicama svedoči da je ipak reč o nečemu drugom. Ubrzanim tempom, četvrtaste kočije sa zatamnjenim staklima cirkulišu ulicama.

Teško je videti ko sedi u kočiji, ali u trenutku kada prolaze pored vas, letimično se ocrtavaju siluete muškaraca sa dugim bradama i žena sa kosama uvezanim u čvrste punđe sakrivene ispod belih kapica.

Čak će i nepismenima poći za rukom da zaključe da ovu oblast naseljavaju Amiši. Ogromni bilbordi sa upečatljivim slikama najavljuju hotele uređene u amiš-stilu, i sve ostalo sto je u vezi sa Amišima.

Severno od sela Strasburg nalazi se The Amish Village, ranč pretvoren u muzej. Vodič će vas sprovesti kroz kuću i nadograđene štale uz osnovne informacije o ovoj zajednici.

Samo sto metara od turističkih sela kao što su Intercourse, Strasburg ili Bird-in-Hand, sve je odjednom drugačije. Levo i desno po brdovitim predelima razbacani rančevi uokvireni lepo uređenim baštama sa cvećem i drvenim ogradicama. Krave se dosađuju pasući finu travu. Tišina i svež vazduh!

Vožnja po ovim selima podseća na afrički safari. I umesto da otkrivate nove divlje životinje, vi tragate za Amišima u njihovom divljem izolovanom svetu.

I onda, dobar kadar za fotografisanje: konji koji vuku zaprežna kola, a oko njih muškarci, žene i deca vredno obavljaju poslove na njivi. Ukoliko ugledaju turiste, žene će istog trena hitro okrenuti glavu na drugu stranu, a muškarci baciti drski pogled ispod svojih šešira.

Jako je teško stupiti sa Amišima u kontakt. Oni su anabaptisti, nemaju crkve, a sopstvene kuće doživljavaju kao svetilišta. Strancima je, naravno, ulaz zabranjen. S druge strane, vera im zabranjuje fotografisanje i snimanje, tako da svakoga ko nosi foto aparat u startu vide kao neprijatelja.

Ipak ne zaziru od trgovine. Prodaju tegle sa džemom, povrćem, lubenice, čak i štenad.

Kitchen Kettle Village godišnje namami hiljade turista. Na ovom vašaru za sve i svašta ljudi uživaju u najvećoj kič ponudi (slike, korpe, kape, šoljice, prerađeno voće i povrće). Atraktivno, ali to ipak nije prava slika Amiša.

Jedna bosonoga devojčica trči ka ulici na zvuk automobila. Tu, pored puta, njeni roditelji drže tezgu sa svojom robom. Njena majka, umotana u dugu plavu haljinu sa keceljom, obazrivo motri na svoju ćerku.

Photo: louisepalanker / Flickr

Dosta rezervisano, na distanci, počinju da pričaju. ‘Živimo od zemljoradnje, ali i od turizma’, kaže majka dok meri dve ogromne bundeve. ‘Baš kao i svi drugi, i mi imamo obične svakodnevne aktivnosti, tako da zaista nemam vremena da pričam o našim životnim shvatanjima i religiji.’ I tu je kraj.

A jedna fotografija? ‘Radije ne. Ne smemo.’ Za bundeve traži 3 dolara, a onda se sa ćerkom vraća poslu.

Amiši pričaju svojim jedinstvenim jezikom, nekom vrstom staro-nemačkog dijalekta. Često se venčavaju sa rođacima iz drugog ili trećeg kolena, tako da genetski poremećaji nisu strana pojava. Do 12. godine deca idu u školu, a onda su obavezni da pomognu roditeljima u obradi zemlje.

Kad napune 16 mogu da se prepuste alkoholisanju, žurkama i nekoj trendi odeći. Taj stadijum života naziva se rumspringa, što bi najviše odgovaralo izrazu blejanje. Sa 18 se uglavnom venčavaju i beže od tog ‘raskalašnog’ života koji su na tren iskusili.

Tolika zatvorenost zapravo čini ovu zajednicu jedinstvenom. Odbijaju da se voze autom (mada ipak pristaju na ulogu suvozača), u kući nemaju telefon (mada ipak koriste telefonske govornice na ulici), struja se ignoriše (agregati su prihvatljiva opcija). Pored arhaičnih pogleda na svet, imaju ambiciju da postanu najbogatiji seljaci Amerike.

Danas živi ukupno 231.000 Amiša, razbacanih po Americi i Kanadi. Od toga njih 27.000 naseljava oblast Lankaster, navodi Algemeen Dagblad.


Sa sajta Kurir

EVO ZBOG ČEGA SU AMIŠI VEOMA BOGATI: Zbog ovih životnih pravila imaju puno para

U poslednjih 20 godina u SAD-u se udvostručio broj Amiša. Mnogima je taj tajni svet postao dostupniji i jasniji nakon što su poslednjih godina počele da se pojavljuju rijaliti emisije sa njima u glavnim ulogama. Ali jedna stvar koju mnogi ne znaju o ovim tradicionalnim, i po mišljenju mnogih, „zatucanim“ ljudima jeste da oni itekako dobro upravljaju svojim finansijama.

„Neki Amiši su jako dobri u poslovanju“, ističe Erik Vesner, osnivač stranice Amiš Amerika, i napominje da, iako se o njima ne čuje u javnosti, među njima ima i milionera.
Njihovi poslovi i strategije ne oslanjanju se na moderne prednosti poput struje i tehnologije, ali i dalje im dobro ide zahvaljujući ovim tajnama:

Cene iskustvo više od materijalnih dobara

Amiši paze da kupuju samo stvari koje bi trebale da dugo traju, pa obično ne kupuju nešto samo zato što je trenutno u modi i hit (što je itekako vidljivo na njihovoj odeći), kaže Loril Kraker, autorka knjige „Novčane tajne Amiša“ i dodaje: „Oni uvek jednim okom gledaju širu sliku i razmišljaju dugoročno“.

Puno štede i često stavljaju na stranu i do 20 odsto svojih prihoda

Prosječan Amerikanac štedi svega šest odsto od svojih prihoda. Kraker je upoznala muškarca koji je uspeo tokom 20 godina iznajmljivanja farme i odgajanja 14 dece, da uštedi čak 400.000 dolara. On je planirao da potroši taj novac na kupovinu farme i trampolina za svoju decu.

12321355_10153502405497592_8317724054716422295_n

Preziru dugove i pokušavaju da izbegnu korišćenje kreditnih kartica

Iako neki članovi manje tradicionalnih Amiša koriste kreditne kartice, mnogi imaju strahovitu fobiju od dugova.
„Oni su bukvalno užasnuti pri pomisli na dug. Dok većina nas može noću da leži budno i razmišlja o tome kako ima velike dugove, oni mirno spavaju“, kaže Kraker. S druge strane, prosečan Amerikanac poseduje tri do četiri kreditne kartice i duguje oko 16.000 dolara.

Umesto da pribegnu kreditima, oni radije potraže dodatni posao kad se finansijska situacija pogorša

Kraker kaže da će Amiši učiniti bilo šta kako bi se izvukli iz finansijske krize, i da su izrazito snalažljivi u tom pogledu. Naprimer, ako izgube posao tokom recesije, naučiće da rade nešto drugo. Ili će žene posaditi više cveća i prodavati ga na pijaci kako bi zaradile koji dodatni dolar. Ova vrsta logike nije svima lako prihvatljiva, ali za njih dugovi nisu opcija.

strasburg-mud-sale-auctioneer

Ako ipak moraju dići kredit ili su u dugovima, smatraju svojom moralnom dužnošću da sve isplate u što kraćem roku.

Kraker kaže da će Amiši pre „dubiti na glavi“ nego ne isplatiti dug na vreme. „Oni su vrlo siguran rizik. Mislim da bankari gledajući u njih plaču od sreće, jer su toliko pouzdani“, kaže Kraker, što objašnjava zašto im odobravaju kredite bez ikakvih problema, ako naprimer žele da kupe farmu.

Mnogi su iskusni preduzetnici, pa su traženi radnici

Oni koji odluče da ne žele da se bave poljoprivredom postaju zanatlije i kvalifikovani stolari, građevinci i proizvođači metalurgije. Njihovi proizvodi se često prodaju van amiške zajednice, a ljudi cene kvalitet i perfekcionizam po kojem su nadaleko poznati.

View image on Twitter

Imaju ‘zdrav’ pristup privatnom poslovanju i kao mali preduzetnici uspešni su u 95 odsto slučajeva

Vesner je napisao knjigu o amiškim malim privrednicima i otkrio je da su jako uspešni tokom prvih pet kritičnih godina poslovanja. Primera radi, svega 50 odsto drugih američkih poslova uspeva da preživi taj period.
Vesner smatra da je ključno kod Amiša koji poseduju male firme to što naglasak stavljaju na etiku i što su spremni da rade s prosečnim radnicima. A kad gradite takve pozitivne veze na poslu, on ima više šanse da bude profitabilan.
„Često vlasnici ne naređuju svima nego i sami rade, a to im stvara kredibilitet kojeg i sami cene.“

Retko šta bacaju i podigli su reciklažu na novi nivo

Jednom kad odeća postane nenosiva, oni će je razrezati na manje komade i koristiti kao krpe, kaže Kraker i dodaje da će svakoj stvari pokušati da pronađu novo mesto pre nego je bace.

Kupuju veće količine, kada god to mogu

Budući da većina amiških porodica prehranjuje šestoro do osmoro dece, oni su savladali veštinu kupovine na veliko. Iako kupovina velike količine hrane nije uvek lako izvodljiva ljudima koji žive u gradu u malom stanu, prosečna američka porodica mogla bi da uštedi oko 25 dolara mesečno kada bi kupovala u većim količinama prehrambene namirnice.

Nikad ne kupuju na malo i često nabavljaju korišćene stvari

S obzirom da porodice imaju mnogo dece, uobičajno je da kupuju u ‘seknd hend’ prodavanicama i na garažnim prodajama. „Postoji nešto što ja zovem štedljivom porodicom, a što Amiši poseduju“, kaže Kraker. Oni često poklanjaju proizvode koje su sami izradili ili kupili u prodavnicama korišćene robe, što postaje i sve rašireniji trend među drugima.

Oni koji imaju novca vraćaju ga u zajednicu

Iako većina Amiša vođenje farme smatra najboljim poslom, ono nije jednostavno. Poljoprivreda je sve skuplja, a s obzirom da porodica nakon nekog vremena podeli zemlju među decom, brzo se smanjuju obradive površine.
Neki Amiši okrenuli su se manjoj, intenzivnijoj poljoprivredi kako bi rešili ovaj problem, kaže vesner. Ali mnoge zajednice Amiša imaju programe kreditiranja sa malim kamatama kako bi pomogli mladima da kupe zemlji i započnu svoje poslove.

Hrane se kraljevski, a većinu namirnica sami gaje

Amiši cene dobar obrok i sami sebe zovu gurmanima. Mnogi, iako ne svi, koriste tradicionalne poljoprivredne metode, tj. imaju organsko voće i povrće, što se pokazalo još profitabilnijim otkada su svi poludeli za zdravom, organskom hranom.

Oni ne traže socijalnu pomoć

Inače, 2006. godine službenici iz Ohaja primetili su da se u nekim državama u SAD-u gotovo uopšte ne koriste markice za hranu, da bi ubrzo otkrili da je reč o mestima na kojima živi velik broj Amiša, koji ne koriste programe pod pokroviteljstvom vlade. Odbijanje Amiša da pokupe ono što vlada deli besplatno, potpuno je suprotno od načela prema kojima živi većina Amerikanaca, koji ne mogu dočekati da se domognu besplatnih stvari. Iako su neki Amiši primali pomoć od države za nezaposlene u vreme nedavne recesije, brojne mnogočlane porodice koje žive ispod granice siromaštva ipak se ne okreću vladi za pomoć, nego preživljavaju kako znaju i umeju pouzdajući se samo u sebe.

Pročitajte i ovo:

Jedini Amiš u Srbiji živi u Niškoj Banji

Amiši su najzdraviji ljudi u Americi

Zašto Amiši nikad ne dobijaju rak

Deset stvari koje niste znali o Amišima: Za silovanje i opijanje ista kazna

Advertisements

Posted on 11. januara 2017., in Iz istorije, Svaštara, Zanimljivosti. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Лијепо је знати овај народ и научити нешто од њих.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: