Advertisements

Danas je Sveti Stefan – srećna slava!

Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. januara (27. decembra po crkvenom, julijanskom kalendaru) proslavljaju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je slovio i za zaštitnika loze Nemanjića.

arhidakon-stefan-1452290395-820375

Odanost hrišćanstvu, duhovno uzdizanje, mučeničko stradanje i smrt, karakteristični su kako za ovog svetitelja tako i za gotovo sve mučenike, u vreme zabranjenog propovedanja hrišćanstva od prvog do četvrtog veka. Ali, ono po čemu se sveti Stefan razlikuje je to što je po predanju prvi hrišćanin postradao zbog vere.

Ime Stevan ili Stefan (radi se o različitom obliku istog imena), potiče od grčke reči Stephanos (Στεφανοσ), što znači onaj koji je krunisan, koji je ovenčan. Jevrejin a potom hrišćanski svetac, Stefan je imao judejsko i helensko obrazovanje, bio je srodnik još jednog potonjeg čuvenog hrišćanina jevrejskog porekla – apostola Pavla.

Sveti Stefan, ali Dečanski

Vernici SPC slave još jednog sveca po imenu Stefan – svetog mučenika Stefana Dečanskog – i taj 24. novembar (11. novembar) se u narodu zove Mratindan, jer se slavi i kao Sveti Mrata. Sveti mučenik Stefan Dečanski bio je kralj srpski, sin kralja Milutina i otac cara Dušana, i ktitor Visokih Dečana, jedne od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjovekovne arhitekture na tlu srpske države. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan za Srbe čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao taj narod.

Na početku organizovanja hrišćanske crkve apostoli su, zbog obimne misije, odabrali sedam đakona da se staraju o sve većem broju poklonika hrišćanstva u Jerusalimu. Kao prvi đakon izabran je Stefan, otuda i epitet arhiđakon.

Stradanje svetog Stefana se dogodilo godinu dana nakon silaska Duha Svetoga na apostole. Njegovo mučeništvo je potresno opisano u Svetom Pismu, Dela apostolska 6 i 7 glava.

U prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela, podsećajući na reči zakona i proroka Starog Zaveta, dokazivao svojim sunarodnicima Jevrejima da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog među Jevrejima toliko vekova. Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao istinitim i jasnim rečima.

Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, uz pomoć lažnih svedoka pribegli su kleveti da je hulio na Boga i Mojsija. Kao što se zbilo i sa Isusom Hristom, tako su i protiv svetog Stefana starešine pobunile narod i lažno ga optužili, uhapsili i osudili.

Rasrđena gomila nasrnula je na Stefana i odvela ga van grada gde je kamenovan. On je tako bio prvi stradalnik za Hristovu veru i otuda mu sledi i drugi epitet – prvomučenik.

Među prisutnim mučiteljima bio je prisutan i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života kao apostol Pavle proveo propovedajući Jevanđelje, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.

Kada je postradao, sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan je imao nešto više od 30 godina.

Stefanove poslednje reči bile su: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“.

Ovo je bio prvi primer mučeništva za Hrista, koji najbolje objašnjava reči da je „krv mučenika – seme Crkve“.

To se dogodilo 27. decembra po starom, odnosno 9. januara po novom kalendaru (treći dan Božića), kada praznično obeležavamo sećanje na Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.

Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine.

ŠTA ČINITI NA PRVOJ SLAVI PO BOŽIĆU

Kult Svetog Stefana Prvomučenika je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje. Kao krsnu slavu slavi ga i Republika Srpska.

„Dupla“ slava

U srpskom narodu slavi se 78 krsnih imena ili slava kuće, koje se proslavljaju kao krsne slave. Stevanjdan nije tako „popularan“ kao Nikoljdan (praznik Svetog Nikole), Đurđevdan/Đurđic (Sveti Georgije, ili Aranđelovdan (Sveti arhanđel Mihailo)… ali ova prva slava po Božiću ipak spada u „prvi“ red svetaca u Srba. Takođe, spada u one srpske svece koji imaju dve slave – zimski Stevanjdan danas, i letnji – Stevan Vetroviti – kada se 15. avgusta (2. avgusta po starom kalendaru) slavi Prenos moštiju svetog Stefana.

Postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo pometena, slama se nije bacala, jer se verovalo u njenu plodotvornu moć, pa je stavljana radi podsticanja roda i napredovanja, u raklje drveća voćaka, u pčelinjak ili privredne zgrade.

Slavski kolač za Stevanjdan mesi se dan pre slave, i ukrašava se figuricama ptica, žita, grožđa, burencima, knjigom itd.

Iznosi se na već obogaćen sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i narandžama a zatim posvećuje i seče ili lomi, već pram lokalnim običajima).

Za ovu slavu, šaljivo kažu da je drže škrtice, jer siti gosti posle Božićnog slavlja, teško da mogu mnogo da pojedu i popiju.

Ipak, za ovu kao i za sve slave slavljene na tlu Srbije najvažnije je da domaćin na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži – rodbina, kumovi, bliski prijatelji. Bez njih, ništa od navedenog nema smisla.

Srećna slava!


Izvor:

Mondo.rs

Advertisements

Posted on 9. januara 2017., in Narodna verovanja i običaji. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: