Advertisements

Film „Ko to tamo peva“ je najveće kulturno dobro Srbije

Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih filmova za kulturno dobro od velikog značaja, saopštio je direktor Jugoslav Pantelić.

Kadar iz filma "Ko to tamo peva"

– Jugoslovenska kinoteka mora po hitnom postupku da pristupi procesu restauracije filmova koji su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja. Taj izbor, na koji imamo pravo, ali i obavezu kao filmski arhiv Republike Srbije, sačinili smo u saradnji sa istaknutim teoretičarima, profesorima i kritičarima, a obuhvatili smo period od prvog srpskog igranog filma Karađorđe iz 1911. do kraja 1999. godine. Došli smo do reprezentativne liste koja će nam pomoći u određivanju prioriteta za restauraciju. Cilj je da dela iz istorije naše kinematografije javnosti možemo da prikažemo na kvalitetnim kopijama – objasnio je Pantelić na završnoj godišnjoj konferenciji za novinare 28. decembra, preneto je na  zvaničnom sajtu Jugoslovenske kinoteke.

Na vrhu liste je, kao i prilikom više ranijih glasanja, „Ko to tamo peva“ Slobodana Šijana. Slede „Skupljači perja“ (Aleksandar Saša Petrović), „Tri“ (Aleksandar Saša petrović), „Kad budem mrtav i beo“ (Živojin Pavlović), „WR – Misterije organizma“ (Dušan Makavejev), „Buđenje pacova“ (Živojin Pavlović), „Maratonci trče počasni krug“ (Slobodan Šijan), „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (Dušan Makavejev), „Marš na Drinu“ (Živorad Žika Mitrović), „Podzemlje“ (Emir Kusturica), „Jutro“ (Mladomir Puriša Đorđević), „Zaseda“ (Živojin Pavlović)…

Sa ove liste Kinoteka će izdvojiti film „Karađorđe“ i predložiti da dobije status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Predlog se šalje Ministarstvu kulture Srbije, a zatim Narodnoj skupštini koja donosi odluku.

Kinoteka do sada nije utvrđivala status dobra od velikog značaja, a u dva navrata je predložila i dobila status izuzetnog značaja – 1980. godine za oko 160 kratkih dokumentarnih filmova i snimaka iz perioda 1904-1945, kao i 1991. za celokupni fond filmske građe koji se tiče srpske kulture i istorije, u kojem su bila i četiri dugometražna igrana filma snimljena u Srbiji pre Drugog svetskog rata. Film „Karađorđe“ je tek naknadno otkriven.

Kadar iz filma "Karađorđe" (1911)

– Nećemo se zaustaviti na ovome. Organizovaćemo i izbor za najbolje filmove 21. veka. Biće prilike da se ponovo ocenjuje i celokupna istorija srpskog fima – najavio je Pantelić.

Što se tiče aktivnosti Kinoteke u 2016. godini, pokrenuti su programi Filmski maraton i Moj izbor, uvedene dnevne projekcije, organizovane razne izložbe, dok je Arhiv nastavio restauracije vrednog nasleđa, sa uspehom priredio već 18. Festival nitratnog filma…

– Mada ima jedan od najbogatijih fondova u svetu, Jugoslovenska kinoteka mora da nastavi sa traganjem za filmskom građom koja se tiče naših prostora i za materijalima za koje znamo da su snimljeni, a koji se vode kao nestali. Nažalost, to se odnosi i na negative nekih od najznačajnijih filmova srpskih reditelja, pre svega Aleksandra Saše Petrovića: „Majstor i Margarita“, „Grupni portret s damom“, „Biće skoro propast sveta“. Preduzimamo sve neophodne mere da ih pronađemo, kroz saradnju sa drugim arhivima ali i laboratorijama – izjavio je Pantelić.

Upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović istakao je da je u 2016. završena digitalna restauracija i prebacivanje na filmsku traku (u Mađarskoj filmskoj laboratoriji) šest igranih filmova o Prvom svetskom ratu, dok je 38 dokumentarnih filmova skenirano i prebačeno na filmsku traku (negativ i pozitiv kopije).

Arhiv je u saradnji sa Slovenskom kinotekom i Austrijskim filmskim muzejom radio na restauraciji tri filma Karpa Godine. Urađena je digitalna restauracija „Plastičnog Isusa“ Lazara Stojanovića, dva slovenačka filma („Srećno Kekec“ i „Dovitljivi Kekec“), kao i restauracija devet dokumentarnih filmova iz fonda JK i izrađen DVD „Razglednice starog srpskog filma – drugi deo“. Tri filma iz fonda JK skenirana su i postavljena na sajt EFG 1914.

Sa domaćim i stranim producentima Arhiv je sarađivao dajući materijale za snimanje 15 filmova i TV serija: „Džejms Bond je bio Srbin“, „Vere i zavere“, „Ita Rina – zvezda koja je zasenila Holivud“, „Tin Ujević“, „Istorija NDH“, „Apokalipsa Verden“…

U okviru međunarodne saradnje Kinoteka je učestvovala na festivalu arhivskog filma Beli Stolbi u Rusiji, na 72. Kongresu FIAF-a i festivalu u Bolonji, gde je iz svog fonda prikazala jedinu kopiju na svetu filma „Trovačica“ iz 1916, a na festivalu u Pordenoneu učestvovala je sa nedovršenom restauracijom filma Beograd, prestonica Kraljevine Jugoslavije.

U našem Arhivu takođe se nalazi jedina na svetu otkrivena kopija filma „Gde sveće tmurno gore“ (1920), koju smo skenirali za Japansku kinoteku“, naveo je Erdeljanović samo deo bitnih, a javnosti manje poznatih aktivnosti Kinoteke.

Kako je dodao, Arhiv je preuzeo zaostavštinu scenografa Veljka Despotovića, a Pantelić je najavio da je u planu velika izložba radova tog veoma značajnog stvaraoca.

Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović naveo je da je tokom 2016. u Muzeju i novoj zgradi prikazano oko 1.700 filmova na više od 2.100 projekcija.

– Zadržali smo uspešne i prepoznatljive programske celine: Velikani svetskog filma, Fokus na autore, Šok koridor. U ciklusu Sećanje na… veliki programi bili su posvećeni Draganu Nikoliću i Bati Živojinoviću, kao i drugim našim i stranim preminulim filmskim umetnicima. Uveli smo brojne novine i raduje nas veliki odziv za Filmski maraton, čije su teme do sada bile erotika, ekranizacije nobelovaca i sneg na filmu, kao i za Moj izbor u kojem poznate filmske i javne ličnosti prave i obrazlažu svoje liste, ispostavilo se vrlo različite – rekao je Vujović.

Podsetivši da su uvedene i prepodnevne projekcije, primetio je da je Kinoteka postala jedini bioskop u gradu koji prikazuje filmove tokom čitavog dana.

Zgrada Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1

Zgrada Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj 1

– Saradnja sa stranim kulturnim centrima i ambasadama je već dugo naša značajna aktivnost, a u 2016. bilo je više od 25 takvih programa, sa skoro 170 premijernih filmova, koji inače nikada ne bi bili viđeni u Beogradu. Posebno zapažena bila su gostovanja norveške rediteljke Anje Brejen sa više master klasova, autora iz Irana u vreme Sajma knjiga, delegacije za Festival italijanskog filma, kao i iz Filmskog arhiva Kine radi ciklusa kineskih klasika, dok smo program savremenog kineskog filma prikazali u sklopu samita ministarstava kulture Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope i posete kineskog predsednika Srbiji – naglasio je Vujović.

Izložba koja je obeležila ovu godinu bila je posvećena Dejvidu Boviju, sa fotografijama Brajana Rašića, rekao je Vujović, pominjući i izložbu Arhiva Kinoteke „Plavi anđeli filmskog platna“ (za Noć muzeja), izložbu fotografija sa snimanja Specijalnog vaspitanja Gorana Markovića, izložbu slika Miće Popovića…

Kao nove programe za 2017. godinu najavio je Nemu sredu i Dokumentarni četvrtak, jer su te forme na repertoaru bile zapostavljene, a fondovi Kinoteke imaju i u tim oblastima dosta toga da ponude.

Pantelić je izjavio da će 2017. godina u Kinoteci biti posvećena velikom, a zaboravljenom srpskom glumcu Svetislavu Ivanu Petroviću. Već u januaru biće prikazana retrospektiva njegovih filmova, slede izložba slika inspirisana njime, muzički program i drugi sadržaji.

Na pitanje kako ocenjuje svoju prvu godinu na mestu direktora Jugoslovenske kinoteke, Pantelić je odgovorio da je našao sebe u toj kući koja mu je bila bliska od samog početka karijere i bavljenja filmom.

– Imao sam pomoć profesionalaca unutar kuće. Sve što smo najavili, to smo i uradili. Ipak, ovo je posao koji se nikada ne završava, a tako je u svakoj kinoteci u svetu. Uvek ima još nešto što treba pregledati, popraviti, afirmisati, obezbediti još neki film, restaurisati još neki snimak… To sve nije lako, ali je veliko zadovoljstvo – izjavio je Pantelić.

Izvor:

Blic

 

Advertisements

Posted on 8. januara 2017., in Filmovi, serije i glumci, Kultura u izlogu. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: