Advertisements

Šta je, zapravo, zloupotreba moći?

Zloupotreba moći može da se manifestuje u bilo kakvom okruženju – političkom, ekonomskom, medijskom itd. Iako ove vrste zloupotrebe mogu da se ispolje i nezavisno od drugih faktora, takođe ih pronalazimo i u kombinaciji sa nečim i čime postaju pojačane, kako je to u slučaju kada se spoje politička i ekonomska moć ili ekonomska i medijska moć. Što je više moći na jednom mestu, veća je šansa da će postojati rizik od neravnoteže u ovim odnosima. Ako nas posedovanje moći stavlja u rizik da budemo potencijalni zlostavljači, neposedovanje iste nas postavlja u rizik da budemo zlostavljani od strane onih koji moć imaju.

Pri analizi toga ko je najprijemčiviji da bude žrtva zlostavljanja, možemo da zaključimo da to zavisi od stepena njihove ranjivosti. Tako su zlostavljanju najsklonija: deca, stariji ljudi, zdravstveni bolesnici, zatvorenici, žene, osoblje javne službe, siromašni i, generalno govoreći, svi oni neuki, nesvesni i bez poseda.

Zbog svog uticaja na druge, i u skladu sa nekim istraživanjima, najveći zlostavljači su: političari, vojna lica, policija, advokati i delinkventi, sa naglaskom na političare koji imaju moć da utiču na to koji zakon će biti odobren ili ukinut, na početak ili prestanak vojnih akcija, na oružane vojne snage i na policiju, kao i na rukovanje znatnim javnim resursima vezanim za oporezivanje i druge modalitete.

download-4

Postoje različite vrste zloupotrebe na koje treba da obratimo pažnju kako bi se krenulo u pravcu prevencije i rešenja. Kirbi Anderson misli na sledeće tipove:

Emocionalno zlostavljanje: podrazumeva korišćenje psiholoških igara kako bi se kontrolisalo ili emocionalno naudilo nekome i obuhvata ponižavanje, zastrašivanje, uhođenje, strah itd. Obično uključuje i verbalno zlostavljanje.
Fizičko zlostavljanje: podrazumeva korišćenje delova tela ili oružje u svrhe pretnje, kažnjavanja, dominiranja, zadržavanja, kontrolisanja ili povređivanja druge osobe.
Seksualno zlostavljanje: podrazumeva korišćenje prinudnih seksualnih akcija koje mogu da dominiraju, manipulišu, prete, povređuju, pokvare ili kontrolišu drugu osobu.
Društveno zlostavljanje: podrazumeva uključivanje formi dominiranja i kontrole u društvene odnose druge osobe.
Finansijsko zlostavljanje: podrazumeva upotrebu novca i drugih finansijskih motiva kako bi se dominiralo, pretilo drugoj osobi ili kontrolisala ekonomska situacija drugih.
Duhovno zlostavljanje: podrazumeva kontrolu interesa ili religijskog života druge osobe.

Ako ukombinujemo ove forme zlostavljanja i napravimo jednu listu moguće štete, primetićemo da su mnoga zla i patnje ljudi prouzrokovane zloupotrebom moći. Neke posledice između ostalog mogu biti: frustracija, poniženje koje snižava samopouzdanje, depresija, diskreditacija, bol, patnja, hapšenja, nestanci, izolacija, otmice, ubistva.

Postoje karakteristike koje mogu poslužiti kao delimični ukazivači na neke očigledne osobine kod ličnosti koje u svom ponašanju pokazuju tendencije ka zlostavljanju, kao što su: autoritativan način komuniciranja, egoističan stav, žudnja za moći, teškoće u prihvatanju sugestija ili kritika, okruženje pri odrastanju koje je nemoralno ili roditelji koji su previše popustljivi, istorija disfunkcionalnog domaćinstva, zadovoljstvo da se krše zakoni, izražen takmičarski duh i mogućnost da se dela u kontekstu sudske nekažnjivosti.

Oni koji koriste svoje mogućnosti da bi zlostavljali mogu stići do toga da budu uvereni da čine ispravno. Postoje mnogi koji povređuju druge koristeći zakon ili veru kao izgovor.

download-3
Pri analizi zloupotrebe moći treba pažljivo da proučimo tri aspekta: nameru, metod i posledice. Ponekad se proizvede neka šteta a da ne postoji svesna namera, dok u drugim prilikama ta namera postoji. Što se tiče metoda, možemo reći da, čak iako postoji dobra namera, način, mehanizam koji se primenjuje može biti neadekvatan, kao na primer otac koji želi da brine o svojoj deci i strogo ih kažnjava. Nehumane metode generalno otkrivaju nesvesnost i surovost, nemarnost ili moralnu slabost i nedostatak empatije, poštovanja ili saosećanja.

Posledice zlostavljanja su od suštinskog značaja da bi nasilnik promenio svoje ponašanje. Redovno onaj ko je zlostavljan pati i gubi. Da bi se to promenilo podrazumeva se da nasilnik treba da se opomene, jer ako ne usledi kazna zbog njegovih dela, stvara se siva zona i postaje se saučesnik u nekažnjavanju koje stimuliše nova zlostavljanja. Biheviorizam nas uči da nagrađeno ponašanje ima tendenciju da se ponavlja. A propust i zanemarivanje, u ovom slučaju igraju ulogu nagrade za asocijalnu akciju.

Osobe ili grupe koje lažu, fizički napadaju, pljačkaju ili krše zakone zloupotrebljavaju moći koje im njihova prava dodeljuju. Ako to radi jedna vlada, rezultat je mnogo gori i ta vlada gubi kredibilitet i legitimnost i izlaže se pravnim sankcijama, od kojih mnoge ne zastarevaju, ili rizikuju gubitak podrške svojih pratilaca i/ili birača.

Moguće je izbeći zlostavljanje ako se ono ne toleriše i ako se prihvati da je neophodna jedna lična i društvena promena koja, zasigurno, nije ni jednostavna ni momentalna. Konkretno, postoje tri puta kojima može da se reguliše ljudski društveni život i prevaziđu tendencije ka zlostavljanju: etički, moralni i zakonski.

Etički put jeste sposobnost pojedinca da proceni svaku situaciju kao dobru ili lošu, korisnu ili nekorisnu, adekvatnu ili neadekvatnu, u skladu sa sopstvenim vrednostima ili specifičnostima.

Moralni put stoji u odnosu sa tradicionalnim društvenim ubeđenjima sprovođenim kroz pritisak na članove grupe kako bi se održali stari običaji.

I zakon je okvir prihvaćenih normi koje regulišu život društva, uključujući sankcije koje se odnose na one koji počine zločine.

Idealno bi bilo, kako je rekao Aleksandar Solženjicin, da se svaki pojedinac samoreguliše. Ako se ovo ne desi, okolina može da vrši pritisak na neadaptirane pritiskajući ih da ponovo krenu društveno prihvaćenim putem. I kao treći put, ako ne uspeju etički i moralni, nameće se neutralna primena zakona. Oni koji primenjuju zakone odgovorni su u velikoj meri za to da li će se zlostavljanje smanjiti ili uvećati.

Iz društvene perspektive, važno je izbeći preveliki uticaj u rukama pojedinaca, tako da politički, ekonomski, medijski ili bilo koji drugi monopol treba da ima i protivtežu. Na kraju, za one koji ne veruju u ljudske zemaljske zakone, možda treba da se osvrnu i na Božiji zakon.

Da bismo se borili protiv zloupotrebe moći treba da počnemo od nas samih, prevazilazeći egoistične i utilitarističke tendencije u upravljanju vezama i izbegavajući da povređujemo one najslabije. Pored toga, koristeći toleranciju i dobročinstvo kao neophodne vrednosti.

IZVOR:

Gestiopolis

iSerbia

Prevela: Marija Miljić

Advertisements

Posted on 4. januara 2017., in Poučno. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Postoji mnogo definicija MOĆI, ali do definicije ZLOUPOTREBE teško se dolazi. Ovde sam je našla. Hvala ti.
    I da – odličan tekst.

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: