По речима Јелене Триван, директорке „Службеног гласника”, Сајам је био и прилика да се, осим представљања књига покрене и дијалог на одређене теме и управо у ту сврху су биле уприличене промоције са саговорницима попут патријарха Иринеја, Тање Мишчевић, Марка Ђурића, Душана Батаковића…

– Поред поменутих награђених издања, три наслова из преводне литературе побудила су највећу пажњу: аутобиографија Доналда Трампа „Обогаљена Америка”, исповест међународног службеника са Косова и Метохије Андрее Лоренца Капуселе, „Изградња државе на Косову” и књига Жана Клода Ларшеа о Патријарху Павлу, која кроз истините приче из његовог живота изводи тезу да је он био светац за читав хришћански свет – каже Јелена Триван.

– Када сам прихватила место директора, позвала сам сва јавна предузећа и велике приватне компаније да заједнички обновимо школске библиотеке. Међутим, само Банка „Интеза” и ЈКП „Погребне услуге” укључили су се у акцију. То говори о друштвеној свести, а сви се жале како су нам деца неписмена и незаинтересована за књигу. Често кажем да „Службени гласник” објављује књиге за публику која изумире. А рат са ријалитијима и књижевним трешом ми сами не можемо да добијемо. Зато и не треба да чуди то што су најпродаваније књиге блогерки. Нити треба да будемо љути на ту чињеницу. Колико смо уложили у културу младих, толико смо и добили. Ако државне паре за откуп књига одлазе за куповину јефтиних наслова, а не за оно што служи културном уздизању, онда је то стално храњење најнижих естетских потреба знак да ће наш труд ускоро бити сасвим узалудан.

Недавно је Министарство културе и информисања покренуло акцију да сваки град добије књижару. Ми ту акцију спроводимо већ две године сопственим снагама и драго ми је да сада имамо подршку и разумевање Министарства културе. Много је делова Србије који су заборављени. Без домова културе, библиотека, позоришта. За њих је књижара више од места на којем се продају књиге. Уколико будемо нашли партнера за то, покушаћемо да направимо мобилну књижару какве постоје на Западу и да уђемо у свако село у Србији – приметила је Јелена Триван.

Књижара Службеног гласника на аеродрому Никола Тесла изазвала је много пажње.

Та књижара је слика како „Службени гласник” озбиљно промишља о представљању Србије у свету. Прво, јер је реч о јединственом архитектонском решењу са мотивима Србије, а не о обичној продавници. Друго, што су у њој бирана издања на српском и другим језицима који представљају нашу културу на најбољи начин. Треће, јер смо осмислили посебну колекцију сувенира коју су радили врсни уметници Ана Петровић и Лука Тилингер са идејом да Србија нису само ракија и чварци, него пре свега њени уметници, а нарочито писци.

Када је реч о „Службеном гласнику” познате су полемике о нерационалном трошењу новца на многа издања, о гомилама књига које стоје у магацинима. Шта се у међувремену, након њеног доласка на чело ове куће, десило са свим „спорним” издањима, питамо Јелену Триван.

– Наравно да је свака издата књига дар култури, али ми нисмо фирма која има снаге да самостално замени друге институције културе и научне установе и објави сваку важну књигу. Неки су управо тако разумели позицију „Гласника” па су немилице штампане књиге, што је довело до огромног лагера. Тај проблем покушавам да решим тако што део залиха можемо сваке године да отпишемо и онда поклонимо школским библиотекама или оним сиромашним. Тиме заправо опет свој пословни резултат улажемо у нешто што је опште добро, а верујем да би у другим јавним предузећима тај новац једноставно расподелили. У сваком случају, у „Службеном гласнику” нема више некритичког и прекомерног издавања књига. И са четири пута мањим обимом издања добили смо 30 награда и титулу издавача године, што је одговор да се квалитетом, а не хиперпродукцијом постиже резултат – објашњава Јелена Триван, додајући да свако у свом делокругу треба да ради у корист општег добра.

Извор:

Политика